Вратили су се из Њемачке у БиХ, па након двије године пожалили

Неки су у Њемачкој, Аустрији, Ирској или другим земљама успјели изградити живот, купити некретнину, уштедјети новац и стећи искуство. А онда, након година проведених у иностранству, почела се враћати иста мисао шта ако ипак покушамо поново код куће?

Срце многе и даље вуче назад. Но повратак, чини се, није увијек једноставан као што изгледа из даљине. Једна објава на друштвеним мрежама отворила је управо такву причу. Жена описује како је са супругом напустила Њемачку и готово све што су тамо имали уложила у нови почетак у БиХ.

Гост у туђини или пропадати на свом

“Муж је инсистирао да напустимо Њемачку и у Босни отворимо породични ресторан. Продали смо готово све и уложили 120.000 евра. Након двије године ресторан је пред затварањем, дугујемо добављачима и живимо од моје посљедње уштеђевине. Добила сам понуду да се вратим на стари посао у Њемачкој, али он одбија јер каже да би повратак био признање да су сви који су нам се смијали били у праву. Је ли важније сачувати понос или спасити оно што је породици још остало?", стоји у објави подијељеној на Фејсбук страници Живот у Њемачкој, преноси "Дневно".

Питање је једноставно, али одговор није.

Уложити 120 хиљада евра у властиту земљу, односно у овом случају у Босну и Херцеговину, за многе би био симбол повратка, вјере у властити крај и жеље да се више не мора живјети као гост у туђини.

Међутим, када посао почне пропадати, одлука више није само пословна. У питању су породична сигурност, дугови, године рада и, можда најтеже од свега, осјећај да би повратак у иностранство значио признати да је покушај повратка био погрешка.

У коментарима испод објаве јавили су се људи који очигледно препознају тај осјећај.

"Нисте ни први ни задњи који су се понадали да се на Балкану нешто промијенило. Људи на положајима се мијењају, али систем је исти…гњили и црвљив који баш таквима као ви исисава и задњи евро из џепа. Балкан је створен за овце, Њемачка за предузетнике и новце”, поручио је један мушкарац.

Други коментар био је још личнији.

“То што ће други рећи и мислити уништило је многе снове у нашем животу. Имала сам сличну ситуацију. Гледајте свој живот и живот вама драгих особа, ако вас воле неће вас исмијавати. Сретно”, поручила је једна корисница Фејсбука.

“Важнија је породица него шта село прича”, гласила је порука једног мушкарца с којом су се многи сложили.

На крају приче, породица, сигурност и будућност дјеце су важнији од тога шта ће рећи комшије, родбина или људи који су од почетка тврдили да повратак неће успјети.