(ВИДЕО) Гордани Вуњак-Новаковић уручена престижна УНЕСКО награда

На свечаној церемонији у петак, 11. јуна, у сједишту УНЕСКО-а у Паризу, професорки Гордани Вуњак-Новаковић уручена је престижна међународна награда „L’Oréal–UNESCO За жене у науци“ за 2026. годину.

Српско-америчка научница, пионир регенеративне медицине и професорка Универзитета Колумбија, награђена је као лауреаткиња за Сјеверну Америку за свој изузетан допринос развоју биоинжењеринга људских ткива и унапређењу људског здравља.

Истраживања која мијењају будућност медицине

Професорка Вуњак-Новаковић признање је добила за пионирски рад у области инжењерства људских ткива, укључујући развој технологија за узгајање коштаних графтова прилагођених сваком пацијенту, као и биоинжењеринг људских плућа за трансплантације које спашавају животе. Њена истраживања помјерају границе регенеративне медицине и отварају нове могућности за развој персонализованих терапија.

Посебно значајан допринос представља развој система познатих као „органи на чипу“, који вјерно репродукују сложеност људских болести, укључујући кардиомиопатије и метастатске облике карцинома. Ове технологије омогућавају научницима да проучавају болести и тестирају терапије на начин који је ближи стварним условима у људском организму, преноси Serbian Times.

Визија персонализоване регенерације људских органа

У Лабораторији за матичне ћелије и инжењерство ткива на Универзитету Колумбија, професорка Вуњак-Новаковић са својим тимом развија технологије за узгајање људских ткива у лабораторијским условима ради регенерације тијела – од зарастања прелома костију до опоравка оштећених плућа, јетре и срца. Њена дугорочна визија јесте стварање универзалних матичних ћелија које би омогућиле регенерацију виталних органа без потребе за имуносупресивним терапијама након трансплантације.

„Наш рад често описујем као радионицу за тијело, за третирање повријеђених или обољелих органа, чиме помажемо људима да живе дуже и здравије“, рекла је професорка Вуњак-Новаковић.

„Наша визија је да узгајамо биолошке замјене за људска ткива тако што ћемо ћелијама дати ‘упутства’ како да формирају функционална ткива прилагођена сваком пацијенту. У крајњем исходу, овај рад ће омогућити дјелотворне персонализоване терапије“, додала је.

Овогодишње лауреаткиње изабране су међу рекордних 504 номинације из 89 земаља свијета. Награде су уручене научницама које својим истраживањима дају кључан допринос рјешавању глобалних здравствених и еколошких изазова – од регенеративне медицине и геномике до пољопривредних иновација и истраживања утицаја исхране на ментално здравље.

Уз професорку Вуњак-Новаковић награде су добиле професорка Лизл Цилке за срчане и кардиоваскуларне системе (лауреаткиња за Африку и арапске државе), професорка Фелисе Џака за област психијатрије (лауреаткиња за Азију и Пацифик), професорка Сара А. Тајхман у области биологије ћелије (лауреаткиња за Европу) и лауреаткиња за Латинску Америку и Карибе – професорка Ракел Лија Чан у области пољопривредне биотехнологије.

Програм који је подржао више од 5.000 научница

Програм „L’Oréal–UNESCO За жене у науци“, који ове године обиљежава своје 28. издање, до сада је подржао више од 5.000 научница из преко 140 земаља свијета. Од 1998. године додијељене су 142 међународне награде, а чак седам лауреаткиња касније је освојило Нобелову награду за науку.

Говорећи о значају програма, Жан-Пол Агон, предсједник Фондације L’Oréal, истакао је да жене имају кључну улогу у напретку науке, али да се и даље суочавају са системским препрекама које ограничавају њихов пуни допринос научним истраживањима.

„Ове године наш програм достигао је историјску прекретницу: подржано је 5.000 научница у 140 земаља свијета. То је 5.000 жена које су, упркос препрекама, добиле прилику да помјерају границе науке“, поручио је Агон.

Генерални директор УНЕСКО-а Халид ел-Енани нагласио је да наука може остварити свој пуни потенцијал само када је отворена за све таленте, те да оснаживање жена у науци представља предуслов за иновације и одрживи развој.

„Лауреаткиње за 2026. годину представљају оличење трансформативне снаге науке када различитост има прилику да процвјета“, рекао је ел-Енани, пишу Независне.