Умро Боро Капетановић

Удружење књижевника Републике Српске са великим болом примило је вијест да је ноћас преминуо Боро Капетановић, један од најзначајнијих и најплоднијих савремених српских пјесника, прозаиста и књижевника за дјецу.

Боро Капетановић рођен је 16. септембра 1953. године у Горњем Соколову, општина Кључ, данас општина Рибник. На књижевној сцени био је присутан дуже од пола вијека – од 1972. године, када је објавио своје прве пјесме. До 1995. године живио је и стварао у Санском Мосту, након чега се преселио у Бањалуку, која је постала његово трајно уточиште и мјесто интензивног књижевног рада.

Ови дијелови Бањалуке данас остају без воде

Његов богати књижевни опус обухвата десетине књига поезије и прозе, као и љубавну, дјечију и родољубиву лирику. Међу његовим значајнијим дјелима издвајају се збирке „Песмовано доба", „Црнка и љешник", „Брашно и блато" и „Џез рата", као и прозно остварење „Шампиони паланачких тротоара". Посебно мјесто у његовом стваралаштву заузима поема „Јасеновац", у којој се Капетановић суочава са једним од најтрагичнијих страдања српског народа у Другом свјетском рату, чувајући кроз поетску ријеч сјећање на жртве и свједочећи о страдању, злочину и потреби да истина о Јасеновцу остане трајно упамћена.

Написао је и неке од најљепших стихова за најмлађе, сабране у књигама „Нису ласте будаласте" и „Једна чичка и два чичка".

Стиже врхунац топлотног таласа: Данас сунчано и тропски вруће до 40 степени

Током дуге и плодне каријере Капетановић је добио бројна престижна књижевна признања. Међу њима су награде „Гораново прољеће", „Мак Диздар", награда Сарајевских дана поезије, „Скендер Куленовић", као и награде „Песма над песмама" и „Станко Ракита", уз многа друга признања. Његово стваралаштво уврштено је у бројне домаће и стране антологије.

Одласком Боре Капетановића наша култура и књижевност губе аутентичног чувара народне душе, ратног хроничара, лирика њежне осјећајности и пјесника који је са подједнаком снагом писао о завичају, патњи, љубави, страдању и дјечијој радости. Његова поезија о Јасеновцу остаје као снажно свједочанство културе сјећања и трајни завјет да жртве не буду заборављене.