У којим земљама се дочекује православна Нова година и који су обичаји?

Православна Нова година се прославља 14. јануара по грегоријанском календару у балканским земљама Србији, Црној Гори, БиХ (Република Српска), Сјеверној Македонији, као и у православним дијеловима Хрватске, а тог датума је 1. јануар по јулијанском календару.

Јулијанска Нова година слави се и у Русији, Бјелорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији и Грузији, а занимљива је чињеница да традиција обиљежавања јулијанске Нове године постоји и у неким њемачким кантонима у Швајцарској, али и у неким дијеловима галске заједнице у Шкотској.

Срби су се према народним обичајима, традиционално за српску Нову годину окупљали и играли народне игре, док је током османске владавине било забрањено прослављање и поштовање српских традиција.

У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца грегоријански "нови" календар је званично прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године објављеном у првом броју Службених новина Краљевства СХС.

Вечерас дочекујемо Православну нову годину

Тим законом предвиђено је да у цијелој држави 15. јануара престаје да важи "стари" календар и почиње "нови".

Према обичајном календару, током дочека се не спава, а обичај је да се у току ноћи служи врућа ракија, кувано вино и крофне.

У градској средини су се у поноћ служиле крофне, а у једну се стављао златник и вјеровало се да ће онај ко пронађе златник имати успјешну годину.

Православни празници у јануару: Седам црвених слова и осам слава

Јулијанска Нова година у нашем народу се назива и српска Нова година, али и Мали Божић, јер се на тај дан завршавају божићне свечаности.

У домовима је у сусрет празнику породица на окупу, трпеза је богата, уз неизоставну празничну печеницу.

Након завршетка Другог свјетског рата, прослава православне Нове године дуго година је означавана као тежак национални испад, а поново је почела јавно да се слави од деведесетих година прошлог вијека.

Српска Нова година дочекивана је уз ватромет и концерте, са све већим бројем страних туриста, а ове године припремљен је богат музички програм, а понегдје ће бити организован и ватромет на трговима.

Јавну прославу нове православне године прва је организовала београдска “Касина“, а сљедећих година придружиле су се све престоничке кафане, локали и биоскопи.

Српска православна црква 14. јануара (1. јануара по јулијанском календару) слави спомен у част Исуса Христа и Светог Василија, одакле и назив за јулијанску Нову годину – Василица.

Православни вјерници прославиће 14. јануара три празника, славу Светог Василија Великог, Обрезање Господње и народни празник Мали Божић.

У неким крајевима се на тај дан спаљују остаци бадњака, као што се за Божић мјеси погача чесница, за Мали Божић мјеси се посебан обредни хљеб "василица".

Такође, вјеровање је да на овај дан у кућу треба унијети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа, али и укућани током цијеле године имали напретка.