Све више напада на имовину Срба у ФБиХ: Казни, а ни одговора нема

На подручју Федерације БиХ у протекле три године било је девет пријава које се односе на нападе на имовину чији су власници лица српске националности и Српска православна црква, показују подаци четири кантонална МУП-а који су одговорили на упит Срне.

Ријеч је о подацима МУП-ова Унско-санског, Ливањског, Посавског и Западнохерцеговачког кантона.

Осам пријава у Унско-санском кантону

Како је наведено, евидентирано је осам пријава у вези са узнемиравањем, насилним уласком у вјерски објекат, оштећењем туђе ствари и повредом мира покојника, као и један напад на вјерске објекте.

Из осталих шест кантоналних МУП-ова у Федерацији БиХ није било одговора на упит Срне о евидентираним нападима на имовину чији су власници Срби и СПЦ у протекле три године.

Управа полиције МУП-а Унско-санског кантона навела је да је у протекле три године забиљежила осам пријава по разним основама, у вези са узнемиравањем, насилним уласком у вјерски објекат, оштећењем туђе ствари и повредом мира покојника.

По свим пријавама, организационе јединице су предузеле законом прописане мјере и радње.

Од тог броја, Тужилаштву Унско-санског кантона поднесен је један извјештај о предузетим мјерама, четири извјештаја о почињеном кривичном дјелу, док је у једном случају обавијештен кантонални тужилац о дјелу за које је прописана казна затвора до пет година.

У осталим случајевима, након провјере, утврђено је да нема елемената прекршаја или кривичног дјела.

Ливањски МУП не води евиденцију по националној структури

Из Ливањског кантона су навели да не воде евиденције о оштећенима по националној структури, те да због тога не могу дати податке о пријавама које се односе на нападе на имовину Срба.

Када је ријеч о нападима на вјерске објекте СПЦ, МУП овог кантона је у протекле три године евидентирао један случај крађе — нестанак три електрична рефлектора из дворишта Цркве Свете Тројице у мјесту Врбица код Ливна.

Навели су да на подручју своје одговорности нису имали пријаве о нападима на повратнике и њихову имовину, нити о њиховом застрашивању.

Без пријава у Посавском и Западнохерцеговачком кантону

На подручју Посавског и Западнохерцеговачког кантона није било пријављених напада на имовину Срба, нити на вјерске објекте СПЦ.

– Према извршеним провјерама, у протекле три године није било пријава нити поступања у вези са застрашивањем повратника по националној основи – наведено је у одговору МУП-а Западнохерцеговачког кантона.

Федерална управа полиције без података

Из Федералне управе полиције су истакли да не располажу подацима који се односе на појединачне случајеве напада на имовину Срба или на вјерске објекте у протекле три године.

Честа скрнављења у Зјеници, Какњу и Тузли

Да достављени подаци не одражавају стварно стање, показују бројни примјери са терена.

На подручју Зеничко-добојског кантона, 20. октобра у Какњу, разбијен је надгробни споменик Јанка Ђорђа Симића у селу Горњи Тичићи.

Вандализму је претходио напад на капелу на српском православном гробљу Караула, а у истој општини су у више наврата проваљиване капеле, каменовани споменици и скрнављена гробља у мјестима Пландиште, Данци и другим.

У Тузланском кантону, 18. јула, оскрнављен је Саборни храм Успења Пресвете Богородице, гдје су починиоци одвалили врата црквене продавнице и оштетили трон Блажене Матроне Московске.

Само неколико дана касније, 22. јула, младић из Србије је претучен у центру Тузле јер је носио мајицу „Црвене звијезде“.

У јуну је на гробљу у српском селу Ковачићи код Кладња оскрнављено више надгробних споменика, док су у ранијим годинама споменици уништени и у Тупковићима, општина Живинице.

Напади и паљења имовине у Мостару

Иако МУП Херцеговачко-неретванског кантона није доставио податке, познато је да је у овом кантону 16. и 17. јула ове године изгорјело возило у дворишту српске породице Чворо у насељу Рудник у Мостару.

Годину раније, 14. јуна, запаљен је аутомобил Драги Руфару, такође Србину из Мостара.

У августу прошле године забиљежена је серија напада на српску дјецу и повратнике, а осми напад од почетка 2024. догодио се у насељу Баћевићи, гдје су нападачи физички насрнули на српску дјецу на игралишту.

Непозната лица су претходно улице облијепила кукастим крстовима, словом "У" и ознакама ХВО.

Српска имовина на мети и у другим дијеловима ФБиХ

У мјесту Оловци, општина Кладањ, више пута је рушен дрвени крст на земљишту у власништву српске породице, док су забиљежене и бесправне сјече шума које припадају Србима на подручју Бихаћа, Озрена, Петровца, Ливна, као и око Сарајева и Зјенице.

Мете напада и Срби из региона

Да мете нису само српски повратници, потврђује и напад на средњошколце из Новог Сада који су у марту у Сарајеву претучени металним шипкама, као и недавни случај у Тузли, гдје је нападнут младић због навијачке мајице „Делије“.

Учестали су и вербални напади на Србе у Федерацији БиХ, попут инцидента 27. фебруара код зграде Предсједништва БиХ, када је непознати мушкарац пријетио Србима са Пала и фотографисао их.