Стара православна црква на Башчаршији и данас чува српски народ

Стара православна црква на Башчаршији у Сарајеву прославила је своју крсну славу – Аранђеловдан којој су присуствовали бројни вјерници које ни цјелодневна киша, ни гужва у Сарајеву нису спријечили да присуствују литургији коју је служио старјешина храма протојереј Велимир Дивљановић уз саслужење више свештеника Српске православне цркве.

Дивљановић је у Цркви светих арханђела Михаила и Гаврила захвалио вјерницима који су присуствовали литургији, а посебно куму славе Драгиши Тешићу који је дошао из Минхена са супругом и сином да кумује слави, а родом је са ових простора.

- Учинили су велику љубав, не само нашој цркви, него према Господу, која произилази из њихове велике вјере - рекао је свештеник Дивљановић.

Тешић је изјавио да је бити кум славе овој цркви посебна част за њега и његову породицу јер ова црква представља историју српског народа у Сарајеву

- У ову цркву сам долазио као мали са својим дједовима и бакама. Сада сам опет ту, у свом Сарајеву, у Старој цркви - рекао је Тешић.

Тешић је открио да је одселио у Минхен прије 37 година, да му је супруга родила четворо дјеце и да и она као и дјеца говоре српски језик.

Свештеник Владислав Топаловић нагласио је у бесједи да је свака црква пуна бестјелесних сила, што виде они који имају духовне очи.

Топаловић је истакао да је духовна стварност стварнија од материјалне, те да су људи духом и душом сродници са анђелима, а тијелом са створеним свијетом.

- Славећи своје заштитнике свете архангеле Михаила и Гаврила и све бестјелесне силе свједочимо вјеру многих покољења прије нас и осјећамо да нисмо сами. Ми као заједница окупљена око ове цркве, чудесне и лијепе, увијек смо осјећали да смо на неки посебан начин под заштитом бестјелесних сила - рекао је свештеник Топаловић.

Он је вјерницима пожелио да их Господ чува и наводи да се сваког дана опредјељују за добро.

- Живимо у промјенљивом свијету и зато нам је потребна подршка небеских ратника којима данас кличемо, пјевамо и призивамо их да нас загрле својом благодаћу, милосрђем и љубављу - поручио је отац Топаловић.

Амбасадор Русије у БиХ Игор Калабухов, који је присусутвовао литургији, изјавио је да је први пут у ову цркву дошао прије готово 30 година.

- Свака посјета буди посебна осјећања.Стара црква је велико срце овог града и веома је важно да у њу долазе млади, да знају о историји српског народа у Сарајеву. Пожелио бих вјерницима здравље и благостање - рекао је Калабухов.

Након литургије, ломљења славског колача и причешћа вјерника, заслужним појединицима који су на различите начине помогли овој цркви, једној од најстаријих светиња српског народа на овим просторима, подијељене су захвалнице.

Декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву Владан Бартула који је присуствовао обиљежавању славе цркве - Сабор светог архангела Михаила, рекао је за "Глас" да овај празник, дубоко укоријењен у духовној и историјској свијести и традицији, за сарајевске Србе представља не само дан литургијског сабрања већ и потврду и симбол трајања, постојаности и непрекинутог културног памћења.

- Смјештена у срцу старог Сарајева, Стара црква вијековима свједочи присуство и животу српског народа у граду на Миљацки. Упркос тешким историјским периодима, мијенама власти и страдањима, остала је средиште окупљања, молитве и наде, мјесто суживота и најбољег интеркултурног дијалога. Управо због тога Архангеловдан у овој цркви носи снажну поруку континуитета и духовне снаге свештене и логосне заједнице – додао је он.

Свети архангел Михаило, као војвода небеских сила и заштитник праведности, међу православнима је посебно поштован. Његов празник у Сарајеву традиционално окупља вјернике из свих крајева, подсјећајући да је идентитет сачуван тамо гдје се чува вјера, и да је заједница жива онолико колико је жива њена светиња.

Стара православна црква на Башчаршији најстарији је сакрални објекат у Сарајеву и околини. Представља најбогатији и најважнији културно-историјски споменик од прворазредног значаја за општу културну баштину.

Ктитор цркве није познат, а народно предање је приписује Андријашу, брату Краљевића Марка.

Први сачувани спис који помиње цркву је из 1539. године, али се претпоставља да је изграђена на темељима још старије цркве. Одликује је стил средњовјековних српско-византијских грађевина.

У Старој цркви се чувају рука Свете Текле, дијелови моштију Светог Пателејмона, Макрине и Јакова Персијанца, а у женској цркви је смјештен дјетињи ковчег са моштима.