Српска православна црква слави Светог Онуфрија: Зашто данас треба изговорити ову молитву

Српска православна црква и вјерници данас празнују Светог Преподобног Онуфрија Великог, великог пустињака и подвижника из 4. вијека, који је цио свој живот предао тишини, молитви и Богу у пустињи Горњег Египта.

Од најраније младости био је монах, али је у потрази за потпуним смирењем и савршеним тиховањем напустио манастир и отишао у сурову пустињу, гдје је провео више од педесет година у потпуној осами, далеко од свијета и људске утјехе.

Његов живот у пустињи био је, по предању, живот надљудске истрајности и божанске близине. Хранио се оним што је ријетко налазио у пустињском пијеску, а потом, по Божјем промишљању, његов живот је био потпомогнут небеским старањем – анђео му је доносио хљеб, а крај његове келије израсла је палма која је рађала слатке урме, док је извор живе воде потекао као знамен Божје милости. Али Онуфрије је говорио да се највише храни "слатким ријечима Божјим", јер је у њима налазио снагу већу од сваке земаљске хране.

Потписивање посебног колективног уговора за јавне службе Републике Српске

Његово тијело, измождено постом и дугим годинама осаме, било је прекривено дугом длаком, а коса и брада су му, по свједочанству, досезале до земље. Ипак, његов лик био је свијетао и страшан у исто вријеме, јер је зрачио благодаћу онога који је цијелим бићем прионуо уз Господа. Када га је монах Пафнутије посјетио, свети старац га је препознао и по имену га ословио, те му испричао цио свој живот, показујући да је и у апсолутној усамљености човјек Божји увијек у заједници са небом.

Онуфрије је, како предање свједочи, био причешћиван од анђела Божјег сваке суботе, а његов живот био је непрестано свједочење о Божјој бризи за оне који Му се у потпуности предају. Када је дошао час његовог упокојења, он је мирно преклонио кољена, помолио се и предао дух свој Господу, док је Пафнутије видио небеску свјетлост која је обасјала његово тијело и чуо појање анђела.

Вјеровања и обичаји

У народној традицији дан посвећен светом Преподобном Онуфрију Великом везује се за тишину, смирење и јутарњу молитву, па се вјерује да га треба дочекати раном зором, у миру и без тешких послова, како би се дан провео у благости и духовном спокојству. Обичај је да се људи тада помоле за здравље, како сопствено тако и својих ближњих, јер се сматра да молитва упућена овом пустињаку, који је цио живот провео у одрицању и молитви, има посебну снагу и благодат, преноси Курир.