Српска православна црква и вјерници прослављају Свету Петку

Српска православна црква и вјерници широм свијета прослављају празник посвећен Преподобној мати Параскеви, у народу познатијој као Света Петка. Ова светитељка ужива огромно поштовање не само у српском народу, већ и међу другим православним народима и припадницима других вјера, док су јој широм регије посвећени бројни храмови и многе породице је обиљежавају као крсну славу.

Света Петка рођена је крајем 10. вијека у Епивату, граду у Византији, у имућној и побожној породици. Након смрти родитеља, цијело своје насљедство и богатство подијелила је сиромашнима, замонашила се у Цариграду добивши име Параскева, након чега је дуге године провела у пустињи у посту и молитви.

У српском народу култ светитељке додатно је ојачао крајем 14. вијека, након Косовске боје, о чему је писао и средњовјековни писац Григорије Цамблак.

Током вијекова мошти су више пута преношене: бугарски цар Јован Асен Други пренио их је 1238. године у Трново, док је након османских освајања кнегиња Милица успјела 1396. године да их измоли и положи у цркву Ружицу на Калемегдану.

Након што су 1521. године пренесене у Цариград, цариградски патријарх Партеније их је 1641. године поклонио молдавском кнезу Василију Лупулуу, који их је положио у цркву Света три јерарха у молдавском граду Јаши, гдје се и данас налазе.

Света Петка се у традиционалном вјеровању сматра заштитницом жена, мајки и породиља, којима помаже у невољама и искушењима.

Према народним обичајима, на овај празник не би требало прати веш, шити нити обављати тешке физичке послове, а посебно се пази да жене одморе од физичког рада.

У појединим крајевима постоје обичаји умивања водом са извора у близини храмова, стављања цвијећа у дом за слогу и мир, док се славска трпеза, према традицији, не склања одмах већ се кади након одласка гостију.