Српска православна црква данас слави светог апостола Тита

Данас Српска православна црква и њени вјерни прослављају спомен на светог апостола Тита, првог епископа цркве на Криту, ученика и оданог сапутника светог апостола Павла, који је својом чистоћом духа и неуморном проповједи оставио неизбрисив траг у хришћанској историји.

Рођен у угледној племићкој породици на Криту, чији крјени воде поријекло од самог цара Мироа, Тит је одрастао у незнабожачком окружењу.

Иако усмјерен на хеленске науке и филозофију старогрчких писаца, младог Тита красише беспрекорна морална чистоћа и чедност.

Међутим, преломни тренутак у његовом животу наступа у двадесетој години, када доживљава небески глас који га позива да напусти незнабожачка учења и потражи пут спасења.

Након што је у књизи пророка Исаије препознао ријечи живога Бога, Тит одлази у Јерусалим гдје постаје свједок Хristovih чуда, Његових страдања и славног Васкрсења.

Посебан тренутак за младог Кретанина био је дан Силаска Светог Духа на апостоле, када је изречене ријечи чуо управо на свом матерњем језику.

АфД освојио 43,8 одсто гласова у њемачкој покрајини

Тит прима крштење од апостола Павла, који га због вјерне службе у посланицама ословљава својим „правим сином“ и „братом“.

Као изузетно вјешт управитељ и проповједник, Тит је слан у важне мисије — од Коринта до Далмације, да би га напосљетку апостол Павле поставио за првог епископа острва Крита.

Предање биљежи да је на Криту Тит учинио многа чуда. Молећи се једином Богу, срушио је идол богиње Дијане, након чега је пет стотина незнабожаца примило хришћанство, а недуго затим до темеља се урушио и незнабожачки храм посвећен Зевсу у изградњи.

На његову иницијативу и уз помоћ преобраћеног народа, подигнута је велељепна црква посвећена Исусу Христу. Свети апостол Тит упокојио се у дубокој старости, у својој 94. години.

Хришћански записи говоре да се у тренутку његове смрти лице засијало попут сунца, док су небески анђели дошли да прихвате његову душу. Црква га се данас сјећа као светитеља који је читав живот посветио истини, оставивши примјер непоколебљиве вјере и духовне чистоте.