СПЦ сутра слави Светог Николу, заштитника путника, морепловаца и дјеце

Српска православна црква сутра слави Светог Николу, заштитника путника, морепловаца и дјеце, који је најчешћа крсна слава код Срба.

Сматра се да половина Срба слави Светог Николу као крсну славу, док друга половина иде у госте, а том свецу посвећено је више од 600 цркава.

Код читавог хришћанског свијета Свети Никола се поштује као велики чудотворац.

Људи још током његовог живота, због изузетне личности и духовности, Светог Николу сматрали светитељем.

Помагао је народ, ширио вјеру, правду и милосрђе, доносио утјеху, мир и добру вољу и добра дела чинио је тајно.

Замонашио се и читаво богатство, наслијеђено од родитеља, раздијелио је сиромашнима, старима и немоћнима.

Рођен је у вријеме римског цара Валеријана у граду Патара у Малој Азији у луци на медитеранској обали данашње Турске, 280. године, а упокојио се 345. године.

Спомен на дан упокојења Светог Николе слави се 19. децембра, по новом или 6. децембра, по старом календару и тај дан се зове зимски Свети Никола, док се 22. маја, односно 9. маја, слави љетњи Свети Никола у знак захвалности ради преноса моштију у Бари.

Пада у вријеме Божићног поста, па је и славска трпеза обавезно посна.

Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона Светог Николе, а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора, гдје је био обичај да се на тај дан не испловљава, а бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан.

Заштитник је многих градова и лука посебно у Грчкој и Италији.

У грчком фолклору Свети Никола описан је као "господар мора".

Празник Светог Николе има данас велики комерцијални значај, нарочито у земљама Западне Европе.

Пошто је везан за даривање, дошло је до његове велике популаризације, па се пред тај дан масовно купују.