СПЦ данас слави Свету Варвару

Наши стари кажу да од свете Варваре дан почиње да расте, а ноћи су све краће и до Божића дан буде пола сата дужи, од када почиње нагло да расте.

Постоје два главна обичаја везана за дан Свете Варваре, а то је сијање божићне пшенице која треба да се уради тачно на овај дан и кување "варице" варива од житарица, које се једе сутрадан, на дан преподобног Саве освећеног, зато је зову и Савица.

Варица се понегдје спремала и вече уочи дана Свете Варваре, а обичај је налагао да се жито остави да уври поред ватре у лонцу, па се сутрадан гледа са које је стране наврило. Са које стране наври, са те стране у пољу треба сијати пшеницу, ако се жели добар род. Варено жито јело се у кући, а њиме се посипало и мјесто гдје се узимала вода за пиће.

Такође, вјерује се да од Вариндана до Божића није добро сањати. Ако неко сања, не смијете о томе никоме говорити, нити треба снове тумачити.

Света Варвара је живјела у 3. вијеку, у вријеме римског цара Максимијан. Њен отац Диоскор био је многобожац, а врло строго је васпитавао своју кћер. Али једном приликом, када је хтио да зида купатило, он заповиједи да се направе два прозора, а Варвара је затражила три, за Оца, Сина и Светога Духа. Када је ово чуо, њен отац је био саблажњен што му је кћерка хришћанка. Одвукао ју је код старјешине области, гдје дјевојка храбро призна да је хришћанске вјере и да се никада неће поклонити идолима.

Због таквих њених ријечи, ставише је на муке, најприје је истукоше, палили су јој ребра и груди, а на крају су је свукли до гола и тако градом провели. Сам отац Диоскор је својој кћери одсјекао главу. Тако се ова млада дјевојка жртвовала за Христа, а њеног оца је стигла заслужена казна - једном га је погодио гром и скончао је у мукама.

На икони се Света Варвара представља у обичном тадашњем женском одијелу са крстом и митром у руци. Прослављена у Царству Христовоме, она се много пута јављала до дана данашњега, понекад сама, понекад у пратњи Пресвете Богородице.