СПЦ данас прославља четири светитеља: Спомен на Митрофана, Марту, Марију, Јоаникија и Георгија

Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају празник четири свеца, данас је Свети Митрофан, Св. Марта и Марија, Св. Јоаникије Црногорски и Св. Георгије.

У вријеме Првог васељенског сабора Митрофан већ бјеше старац од стотину седамнаест година, па не могавши сам узети учешћа у пословима саборским, одреди свога хороепископа Александра за свога замјеника.

Цар му исходатајствова код Сабора назвање патријарха.

И тако он би првим патријархом константинопољским. Још позва цар цио Сабор, да посјете болесног и престарјелог архипастира.

Кад цар упита, кога жели себи за насљедника на престолу патријаршијском: Митрофан именова Александра; затим рече Александру Александријском: "О брате, преизрјадна насљедника оставићеш ти!" И узе за руку архиђакона Атанасија, доцније Атанасија Великог, патријарха александријског, и похвали га пред свима.

Послије овог пророчанства опрости се са свима, и након десет дана предаде душу Богу 325. године.

Свете Марта и Марија

Ове двије свете жене, сестре Лазара, пријатеља Христовог, живјеле су у Бетанији, у селу близу Јерусалима. По вазнесењу Господа Лазар је отишао да проповиједа Јеванђеље.

У овоме су му помагале његове сестре. Не зна се гдје су скончале свој овоземаљски живот.

Свети Свештеномученик Јоаникије Црногорски

Свети Свештеномученик Јоаникије Липовац, Митрополит Црногорско-приморски, рођен је 16. фебруара 1890. год. у Столиву у Боки Которској од родитеља Шпира Липовца i Марије Дамјановић.

Основну школу завршио је у Прчњу, класичну гимназију са матуром у Котору, Православни богословски завод у Задру и Филозофски факултет у Београду.

У Београду је положио и професорски испит из богословских предмета.

Рукоположен је у чин ђакона 8., а у чин презвитера 10. новембра 1912. год. од епископа бококоторског и дубровачког Владимира Боберића.

Од 1912. год. до 1918. god. био је протски капелан у Котору, а потом парох у Ластви.

Од 1919. год. до 1925. год. био је суплент гимназије на Цетињу, нижој женској школи, женској учитељској школи и Цетињској богословији.

Од 1925. до 1940. год. био је професор Прве мушке гимназије у Београду. Као удов протојереј изабран је за Епископа Будимљанског крајем 1939. год., замонашен у манастиру Раковици од Митрополита Скопског Јосифа и произведен у чин игумана.

Хиротонисан је за Епископа у београдској Саборној цркви 11. фебруара 1940. год. од Патријарха Српског Гаврила, Митрополита Скопског Јосифа и Епископа Зворничко-тузланског Нектарија.

Исте године 10. децембра на ванредном засједању Св. арх. сабора, изабран је за Митрополита Црногорско-приморског. Митрополит Јоаникије је управљао Црногорско-приморском епархијом за вријеме Другог свјетског рата, сарађивао је са италијанским и њемачким окупатором и подржавао активно четнички покрет.

Цетињска богословија је радила једина од свих пет богословија у Српској Патријаршији.

Са седамдесет својих свештеника покушао је да избјегне из земље пред налетом комунизма, али није успио.

Сви свештеници су стријељани у Зиданом мосту, а Митрополит Јоаникије је пребачен у Аранђеловац и ту је убијен јуна 1945. Гроб му је до данас остао непознат.

Свети Георгије Богић

Георгије Богић (6. фебруар 1911. - 17. јун 1941. ) јереј Српске Православне Цркве и парох у Нашицама.

Родио се у Суботској крај Пакраца. Богословију је завршио у Сарајеву, а рукоположен је 1934. у Пакрацу. Прије доласка у парохију Нашице, служио је у парохијама Мајар и Боломчани.

О убиству Георгија Богића пише Виктор Новак у својој књизи Магнум Кримен, да је за његову смрт крив католички фратар Сидоније Шолц.

Виктор Новак наводи да је Сидоније Шолц "на најсвирепији начин наредио убиство мјесног пароха Ђорђа Богића.

На данашњи дан требало би отићи у цркву и помолити се Богу за здравље.