Славимо Светог Памфила: Један обичај се посебно поштује

Иако овај дан не спада у највеће црквене празнике, у народу се задржало неколико тихих, али јасних обичаја који се и данас поштују, посебно у породицама које држе до традиције.

Ријеч је о ранохришћанским страдалницима који су живот изгубили због вјере, међу којима су били презвитер Памфил, ђакон Валент, Павле, као и петорица браће, Илија, Исаија, Јеремија, Самуил и Данило. Њима су се придружили и Порфирије, Селевкије, Теодул и Јулијан, који су страдали јер су показали поштовање према мученицима.

За разлику од великих празника, овај дан нема развијене народне обичаје, али се у црквеном и народном календару сматра даном смирења. Вјерује се да сутра не треба започињати велике послове, нити доносити важне одлуке на брзину.

У многим крајевима Србије задржало се правило да се дан проведе мирно, без расправа и без тешких ријечи, из поштовања према страдању светитеља. Није обичај да се праве велика славља, већ да се оде у цркву, запали свијећа и помоли у тишини.

Оно што се најчешће помиње јесте уздржавање од сукоба. Вјерује се да свака изговорена тешка ријеч на овај дан “дуже остаје”, односно да се лакше претвара у трајан проблем.

Зато се савјетује да се, колико год је могуће, избјегну расправе у кући и да се дан заврши у миру.

Нема строгих забрана, али се кроз традицију провлачи неколико правила која се и данас преносе:

не започињу се нови послови без потребе

избјегавају се свађе и напет разговор

дан је погодан за повлачење и личну рефлексију

одлазак у цркву и паљење свијеће сматра се посебно важним

Овај датум у календару не носи спектакл, већ подсјећање. На вјеру, на истрајност и на то колико тишина понекад говори више од свега.