Шипово под надзором због антракса

Након што је у домаћинству на подручју Шипова потврђен један случај антракса код краве, надлежне институције Републике Српске одмах су реаговале, а из ресорног министарства и ветеринарске струке поручују да нема разлога за панику, јер спроводе све прописане мјере и ризик од ширења болести је низак.

Случај је данас потврђен у мјесту Ступина у општини Шипово, након чега су на терен изашле надлежне ветеринарске службе и инспекцијски органи, који у складу са протоколима спроводе све законом прописане мјере.

Из ресорног министарства истичу да је ријеч о појединачном случају, да је болест позната на овим просторима и да је вакцинација једна од кључних превентивних мјера.

Потврђен антракс код краве у Шипову

Помоћник министра за ветеринарство у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Негослав Лукић истакао је да су предузете све законом и ветеринарским протоколима прописане активности те да ће, након што буду утврђене све чињенице на терену, бити предузете и додатне мјере.

- На терену дјелују надлежне ветеринарске службе и инспекцијски органи уз стручни надзор - нагласио је Лукић апелујући на власнике стоке да пријаве сваку сумњу на болест, строго се придржавају биобезбједносних мјера и да не прометују нити кољу грла без ветеринарског прегледа и прописане документације.

Он је подсјетио да је антракс тешка заразна болест коју изазива бактерија бацилус антракса, чије споре могу деценијама, па и стотинама година преживјети у земљишту те да, иако може обољети и човјек, ризик за ширу јавност остаје низак уколико се поштују упутства надлежних служби.

Предсједник Удружења узгајивача товне јунади РС Горан Митровић подсјетио је да се антракс и раније појављивао на подручју Шипова, Мајевице и околине Брчког, истичући да нема мјеста за панику.

- Вакцина је доступна и финансијски прихватљива, а вакцинисана стока је заштићена, тако да уз правовремену вакцинацију антракс не представља већу пријетњу - рекао је Митровић.

Директор Ветеринарског института "Др Васо Бутозан" Бањалука Драган Кнежевић потврдио је да је за сада забиљежен један случај код говечета у домаћинству са подручја Шипова, те нагласио да је ријеч о болести која је већ регистрована на више подручја у региону, укључујући Мањачу, сарајевско-романијску регију и Херцеговину, као и у земљама окружења.

- Када се болест докаже, подручје се проглашава антраксним дистриктом и под посебним мјерама остаје и до 20 година. Ветеринарске инспекције су на терену, постоје јасни правилници и уколико се мјере спроводе у складу са струком, не постоји велики ризик од ширења болести - поручио је Кнежевић додајући да ће након епизоотиолошке процјене ресорно министарство донијети одлуке о евентуалној вакцинацији.

Инфекција

Од антракса најчешће оболијевају биљоједи, те су најрањивије овце и козе, потом говеда и коњи, док су свиње и пси релативно отпорни на ову бактерију. Инфекција антраксом уопште није примјењива на перади.

Оно што је специфично за ову заразну животињску болест јесте што може прећи и на људе, а преноси се директним контактом са зараженим животињама, зараженим животињским производима, удисањем спора бактерије или конзумацијом зараженог меса. Код људи је најчешћи кожни антракс у виду рана које постану црне красте. Такође је могуће да дође и до инхалационог антракса, што је најтежи облик, и гастроинтестиналног антракса, који се добија конзумирањем зараженог меса. Међутим, оваква болест је ријетка, постоји ефикасна терапија антибиотицима и најважније је да се не преноси с човјека на човјека.