Šeranić: U utorak otvaranje laboratorije za HLA tipizaciju tkiva

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић најавио је да ће у уторак, 21. октобра у Бањалуци бити отворена лабораторија за ХЛА типизацију ткива, што ће бити веома важно за унапређење донорства, али и развој других здравствених услуга у Републици Српској.

Шеранић је истакао да ХЛА лабораторија, која ће бити у оквиру Заводу за трансфузијску медицину Републике Српске, представља један од основних услова за трансплантацију.

Како је појаснио, на основу тога се процјењује да ли се орган, ткиво или ћелија донора поклапа са организмом примаоца.

- Лабораторија представља даљи основ за развој трансплантације и добијамо могућност да овакву здравствену услугу обезбиједимо грађанима. Лабораторија ће у три године од почетка рада морати да буде акредитована да би све било валдино, што подразумијева да ће налази бити признати тамо гдје буде неопходно", рекао је Шеранић.

Шеранић је додао да ће лабораторија моћи да се користити и за дијагностику одређених обољења.

- То су аутоимуна обољења, као што је кронова болест, или одређена друга аутоимуна обољења. Може се користити у оквиру дијагностике за одређене ријетке болести или друге имуно-генерске болести - рекао је Шеранић.

Шеранић је навео да здравствени систем Српске лабораторијом за ХЛА типизацију ткива добија нови сегмент који ће дати замајац и за развој других услуга у Српској које се у овом тренутку не обављају.

- Омогућава нам да се позиционирамо у оквиру имуногенетике и да правимо различите врсте сарадњи и са другим универзитетским болницама - рекао је Шеранић.

Он је истакао да ће постојање лабораторије помоћи да се убрза процес развоја трансплантације.

- То је један од првих предуслова. Са опремањем лабораторије и са људима који су стручни да раде у оквиру тог система желимо да убрзамо цијели процес развоја трансплантације - рекао је Шеранић.

Средства за лабараторију су прикупљена у акцији "С љубављу храбрим срцима".

Шеранић је напоменуо да су уз подршку предсједника Републике Српске Милорада Додика и уз његову иницијативу за активности у оквиру акције "С љубављу храбрим срцима" успјели прикупити средства која су важна за почетак рада лабораторије за ХЛА типизацију ткива.

Он је подсјетио да је изузетено значајна била донација предсједника Србије Александра Вучића и Владе ове земље који су издвојили милиона евра.

- Након овога, у три фазе у оквиру реалације покретања ове лабораторије могли смо да набавимо сву потребну опремну. У првој фази набавили смо апарате, затим реагенсе и едуковали људе, а онда смо реновирали простор у Заводу за трансфузију, те набавили фрижидере за чување узорака реагенаса - наводи Шеранић.

Он је оцијенио да је значајно и што је у оквиру активности за отварање лабораторије и њено повезивање за успостављење регистра донора матичних ћелија потписан Споразум о сарадњи са Министарством здравља Србије, којим је обухваћена и сарадња Института за трансфузију крви Србије и Завода за трансфузијску медицину Републике Српске.

- Ова сарадња је проширена и на дио који се односи на то да грађани Републике Српске имају могућност да буду обједињени у регистру донора матичних ћелија у Србији који је прикључен европском и свјетском регистру - каже Шеранић.

Шеранић је, говорећи о донорству, навео да је за прихватање ткива или ћелије корисно уколико су донори и примаоци сличног етнографског порјекла и да живе на ближем географском простору.

- Вјероватноћа је веома висока у том случају да се ткиво или ћелија, коју особа због терапије прима, и прихвати - рекао је Шеранић.

Он је истакао да из тог разлога оснивање регистра донора матичних ћелија у Српској и присједињавање Србији омогућава да потенцијални донор буде ближи, те да се процес донорства брже обави.

- Ту постоје идеје да се за такве врсте регистара укрупни ситуација на територији Србије, Федерације БиХ, Републике Српске, Црне Горе и Сјеверне Македоније, с обзиром на географско подручје на којем људи живе - рекао је Шеранић.

Он је подсјетио да донори матичних ћелија могу бити особе од 18 до 45 година. "Процедура донирања се може вршити на два начина и то узимањем из периферне крви или пункцијом из бедрене кости", рекао је Шеранић.

Шеранић је позвао грађане да, када почне функционисати регистар, прихвате идеју донорства јер донорство и могућност трансплантирања матичних ћелија некоме може спасити живот.