Сахрањена новинарка Ивана Шимунџа

Ивана Шимунџа, дугогодишња новинарка и директорица портала "Мондо", сахрањена је данас, 27. августа, на гробљу "Свети Марко" у Бањалуци.

Ивану су уз ријеку суза испратиле стотине пријатеља, колега, родбине и познаника који ће је се заувијек сјећати по њеном осмијеху, али и професионалности, преданом раду и колегијалности.

Она је током своје новинарске каријере оставила неизбрисив траг радећи у редакцијама "Независних новина", Неса и "Монда".

Емотивне ријечи којима су се од Иване опростиле колеге из редакције "Мондо" преносимо у цијелости:

"Прије два дана, постојао је секунд у животу сваког од нас када смо чули страшне вијести и када је тај дан посивио.

Наша Ивана више није с нама.

Ивана не би жељела да плачемо. Рекла би 'сад ћемо смислити нешто'. Рекла би 'ништа то није страшно'.

Скоро пола животног вијека провела је у 'Монду'. Градила га је од самог почетка.

Страствено се борила против банализације медија и жутила, за достојанство професије и једнак третман свих.

Инсистирала на објективности и 'живом саговорнику'. На поштовању новинарског кодекса и рада других колега и медија.

Говорила је да 'Мондо' није ту да подилази, него да информише.

Да је важније да будемо истинити, него да будемо први. Да је повјерење важније од кликова.

Умјесто опроштаја, наставићемо да радимо по принципима по којима је она свакодневно живјела, за које се искрено залагала и вјеровала у њих.

Иванина и Борисова дјевојчица се можда неће сјећати свега, али ми хоћемо. Ми ћемо се сјећати за њу. Наша је дужност да јој причамо о томе колико је њена мајка била весела, великодушна, паметна и саосјећајна. Колико је вољела да пјева и игра.

Колико је вољела људе и била душа сваког весеља.

Колико је снажно бранила своје идеале, а посебно своје људе. 

Колико је била галантна и како је одлично знала да наручи вино.

Била је јако толерантна и поштена директорица,

Била је одлична и посвећена колегиница.

Изузетно лојална пријатељица.

Феноменалан возач.

Била нам је вјетар у леђа, подршка и снага. Била је храбра. Лијепа и достојанствена.

Тако ћемо је се сјећати".

Од Иване су се опростили и њени кумови Галићи ријечима да је била равноправни члан њихове породице и заједно с њима у свим данима, тузи и весељима, уз обећање да ће њеној кћерки причати какву дивну маму је имала.