Ревизија открила како је Бањалука трошила новац: Милиони за чишћење града отишли на превоз пензионера

Бањалука посљедњих година постаје све више запуштена, улице се не перу редовно, трава се ријетко коси, а контејнери су дотрајали и малобројни. Сад је откривено зашто градоначелник Драшко Станивуковић игнорише све чешће и оштрије критике јавности. Новац за ту намјену је потрошио за куповину наклоности пензионера.

Бањалука је средства за хигијену и одржавање зелених површина трошила на куповину мјесечних карата пензионерима, наводи портал Capita.

Наиме, администрација којом управља Драшко Станивуковић је 2024. године из овог програма потрошила чак 5,2 милиона марака за карте, утврдила је Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске у ревизији учинка о трошењу средства из програма комуналне потрошње.

Није Бањалука усамљен случај. И друге локалне заједнице у Републици Српској ненамјенски су трошиле новац намијењен заједничкој комуналној потрошњи. Ревизори су као примјер навели и Добој, који је 2025. године из програма заједничке комуналне потрошње издвојио 1,4 милиона марака за субвенционисање предузећа „Регионална депонија Добој“, које управља депонијом Карађебовац.

На ову депонију отпад довози и седам локалних заједница из Федерације БиХ, па су грађани Добоја практично субвенционисали и цијену одлагања отпада из тих општина.

Ревизори су оцијенили да је таква пракса супротна основном начелу управљања отпадом „загађивач плаћа“.

У извјештају се наводи да су се издвајања за друге намјене кроз програм заједничке комуналне потрошње у Бањалуци и Добоју кретала око 35 до 40 одсто укупно планираних средстава.

Таква пракса, упозоравају ревизори, значајно увећава вриједност програма и ствара привид да градови издвајају више новца за комуналну потрошњу него што је то заиста случај.

Поред финансирања активности које не припадају заједничкој комуналној потрошњи, ревизори су утврдили да градови немају поуздане податке о јавним зеленим површинама, нити јасне стандарде на основу којих би планирали њихово одржавање, уговарали услуге и контролисали квалитет обављених радова.

Колико је систем неуређен показује и поређење цијена које градови плаћају за исте комуналне услуге. Тако се цијена машинског кошења траве креће од седам фенинга по квадратном метру у Добоју до 29 фенинга у Бијељини.

У Бањалуци је уговорена цијена зависила од броја кошења, па се кретала од 13 фенинга по квадрату за девет до десет кошења, 16 фенинга за шест до седам кошења, те 23 фенинга за три до четири кошења.

У Приједору је цијена 13, а у Теслићу девет фенинга по квадратном метру.

Ревизори наводе да се цијене истоврсних комуналних услуга у појединим градовима вишеструко разликују, што је, између осталог, посљедица непостојања стандардизације.

Упозоравају да два до десет пута већа цијена у једном граду не значи да је услуга толико пута квалитетније обављена, већ да наручилац може плаћати знатно више за стандардну услугу. С друге стране, прениске цијене могу довести до тога да извођачи штеде на обиму радова, опреми и радницима.

Плаћање без поуздане контроле

Проблеми нису ограничени само на планирање и извођење радова.

Ревизија је утврдила да надзор над уговореним комуналним услугама не пружа довољно гаранција да су плаћени радови заиста извршени у уговореном обиму и квалитету.

У појединим случајевима грађевински дневници и фактуре овјеравани су без документоване провјере стварно изведених радова, док су се обрачуни заснивали на евиденцијама самих извођача.

Неажурно и непотпуно вођење дневника, као и изостанак контроле у појединим градовима, додатно су умањили поузданост података на основу којих се врши плаћање.

„Пријем и плаћање услуга углавном заснивају на евиденцији извршених активности, а не на објективно мјерљивим критеријумима квалитета. Због тога постоји висок ризик да се плаћају и неизвршене или неквалитетно обављене услуге“, упозоравају ревизори.

Основни закључак ревизије је да организовање и провођење заједничке комуналне потрошње у градовима прате бројни ризици који значајно умањују ефикасност планираних активности.

Ревизори су зато препоручили успостављање јаснијих стандарда, квалитетније планирање, прецизније уговарање и ефикаснији надзор над трошењем јавног новца.

Шта све спада у заједничку комуналну потрошњу?

Програм заједничке комуналне потрошње је годишњи плански документ којим локална заједница утврђује обим, врсту и трошкове комуналних услуга од општег интереса за све грађане.

Финансира се из буџета јединице локалне самоуправе, првенствено од прикупљене комуналне накнаде, накнаде за уређење грађевинског земљишта и других буџетских прихода.

Из овог програма финансирају се комуналне активности које служе јавном интересу и не могу се појединачно мјерити нити директно наплатити крајњим корисницима као што је одржавање јавних и зелених површина, градска хигијена, јавна расвјета, одводња оборинских вода и слично.