Први снијег овог датума!? Метеоролог открио шта нас чека до краја октобра – слиједи велики преокрет

Временске прилике у посљедњих неколико година све чешће изненађују наглим промјенама температуре, обилним падавинама и снажним олујама које за собом остављају велику материјалну штету.

Смјене годишњих доба као да се дешавају у року од неколико сати, па се поставља питање шта стоји иза све израженијих временских екстрема и да ли ће овакве појаве постати наша свакодневица.

Да ли су прољеће и јесен дефинитивно нестали, колико уопште можемо да вјерујемо апликацијама за прогнозу на телефону и шта нас чека у наредном периоду, за емисију “Пулс Србије викенд” говорио је Недељко Тодоровић, метеоролог.

– Прва половина јесени је топла, средњи дио свјежији, а њен крај, односно новембар, хладан. Ствар је у томе што промјене временских прилика, било да је ријеч о чешћој киши или чак снијегу у новембру, нису монотоне и не одвијају се постепено, из дана у дан – рекао је Недељко Тодоровић.

Метеоролог је објаснио да због промјене циркулације, смјене циклона и антициклона, као и промјена ваздушног притиска и наоблачења, долази до наглих температурних осцилација.

– Тако је у четвртак у Београду максимална температура била 29,6 степени, док је већ сутрадан хладан ваздух са сјевера Европе оборио температуру на 21 степен – наводи Тодоровић.

Јесен доноси све чешћа захлађења

Како је навео, временске прилике у наредном периоду обиљежиће смјене топлијих и хладнијих дана, а метеоролог је објаснио шта нас очекује након завршетка михољског лета.

– Данас је тај хладан ваздух помјерен сјеверније, а нови тек пристиже. У међувремену, циклон из Средоземља доноси облаке и кишу, па је због јужног струјања поново отоплило. Међутим, током ноћи поново стиже хладан ваздух са сјевера, па ће сутра бити и десетак степени хладније него данас – рекао је Тодоровић за “Курир ТВ” и објаснио да такве смјене топлијег и хладнијег времена су карактеристичне за јесен, уз изузетак михољског љета, када време може да буде стабилно седам до десет дана.

– Свако наредно наоблачење и захлађење доносиће ниже температуре. Иако се смјењују топлији и хладнији дани, када се све сабере, температуре постепено опадају, у складу с календаром – каже он. Метеоролог је открио каква је временска прогноза за наредне дане и да ли ће након пада температуре услиједити нови талас топлијег времена.

– Током ноћи и сутра стиже хладан ваздух, па ће у већини мјеста бити од 7 до 10 степени хладније у односу на данас. Такво вријеме задржаће се већи дио наредне седмице, од понед‌јељка, 12. октобра, па до 15. или 16. октобра. Максималне температуре биће испод 20 степени, углавном између 14 и 19 степени. Минималне температуре биће нешто више због облачности, а очекује нас промјенљиво облачно вријеме. Падавина ће бити веома мало, углавном на југу и југоистоку Србије. У Београду је веома мала вјероватноћа да на кратко падне киша. Између 18. и 20. октобра поново се очекује благи пораст температуре, па би максималне вриједности могле да достигну 20 или 21 степен. Ипак, то су краћи периоди топлијег времена. Наставиће се смјена топлијих и хладнијих дана, чиме се постепено приближавамо зими – објаснио је метеоролог.

Недељко Тодоровић појаснио је и зашто често можемо да чујемо како у једном дијелу Београда сија сунце, док је само десетак километара даље прави потоп.

– То је типична љетна ситуација, када се јављају локални пљускови. Грми, пада јака киша и долази до плављења појединих дијелова града, као што смо виђали на Новом Београду и у Земуну, док се на другом крају, према Вождовцу, Калуђерици или Звездари, види само облак који се црни. То је карактеристика љетних падавина. Како се приближавамо зими, пљускови су све ријеђи, а падавине су углавном дуготрајније – киша може да пада неколико сати, па чак и дан или два – каже он.

Метеоролог је истакао да по карактеристикама падавина, највјероватније смо већ ушли у хладну половину године. У Србији и унутрашњости Балкана сада углавном неће бити пљускова и грмљавине, осим што су такве појаве могуће на крајњем југу. Очекује се обична киша. Насупрот томе, у Средоземљу, односно над Италијом, Јадраном и Егејем, почињу пљускови и грмљавине.

– Када се такве појаве премјесте у Средоземље, то је један од показатеља да улазимо у хладну половину године – рекао је Тодоровић за Курир ТВ.

Какво нас вријеме чека до краја октобра?

Метеоролог је упозорио на изостанак озбиљнијих падавина и објаснио како ће се временске прилике мијењати у наредним нед‌јељама.

– Нажалост, иза нас је дуг период сушног времена, па недостаје и кише и воде. За сада се не назире озбиљнија промјена која би донела обилније, дуготрајне падавине током неколико дана и бар донекле поправила ситуацију, посебно када је ријеч о пољопривреди, јер је земљиште суво, а предстоји јесења сјетва – објашњава Недељко и истиче да се таква промјена не очекује, јер ће се циклони ће се углавном кретати сјеверније, према Скандинавији, или ће остајати у Средоземљу па се зато бар до краја октобра не назире озбиљније погоршање времена које би донијело обилнију кишу.

– Што се тиче падавина, у наредном периоду нећемо добијати ни црвена ни наранџаста упозорења. Ни температуре неће представљати неки посебан екстрем. Током наредне седмице максималне температуре од 14 до 18, односно 19 степени биће око просјечних вриједности за ово доба године. Тренутно се просјечне максималне температуре крећу око 19 степени, а затим постепено опадају. Крајем октобра просјек је око 15 или 16 степени. Полако улазимо у праву јесен – каже он.

Појаснио је и које групе људи највише осјећају и промјене у здрављу због наглог пада температуре.

“Промјене времена највише осјећају типичне метеоропате, нарочито пред промјену временских прилика. Када почне да дува јужни вјетар и дође до пораста температуре, многи осјећају тегобе. Када прође атмосферски фронт и почне киша, често долази до олакшања. То није повезано искључиво са метеоролошким параметрима, већ и са промјенама јонизације у атмосфери, која је повезана са структуром атмосфере”.

Метеоролог каже да је све наведено међусобно повезано, а грађани промјене најчешће примјећују кроз промјену временских прилика.

Истакао је да се зона падавина тренутно налази над јужном Мађарском, Славонијом и западном Босном. Током ноћи премијештаће се преко источне Босне, а из Славоније ће стићи у Војводину и Београд, да би се сутрадан помијерала даље ка југу и југоистоку Србије.

– Према приказаној ситуацији, ријеч је о термину око 14 часова. Пре тога ће падавине захватити Војводину и подручје према Мађарској. Током поподнева облачност ће се повлачити ка југоистоку. У Војводини би киша требало да престане касно пре подне, а у Београду око 13 или 14 часова. Најприје ће падати слаба киша, а количина падавина неће бити велика. Због тога сматрам да ознаке за грмљавину на мапи нису сасвим одговарајуће, јер се очекују знатно слабије падавине – рекао је.

Иако се већ спекулише о томе каква нас зима очекује, метеоролог Недељко Тодоровић објаснио је када би снијег могао да се појави и због чега дугорочне прогнозе треба узети са резервом.

– Када говоримо о првом снијегу, као оријентир можемо узети 24. новембар, када су, условно речено, шансе да снега не буде и да га буде приближно једнаке. Пре тог датума већа је вјероватноћа да снега неће бити, а послије њега расте могућност да се појави – каже он.

Ипак, наглашава да поуздане прогнозе за тако дуг период нема. Различити извори имају различите аргументе, а неки само преносе прогнозе других. Зато таквим најавама не треба веровати без резерве јер су непоуздане.

– Код нас зими обично имамо смјену кише, снега, сувог времена и магле. То је карактеристично за нашу зиму – закључио је метеоролог Тодоровић.