Позив на исправку спорног уписа земљишта СПЦ у Олову

Одбор за заштиту права Срба у Федерацији БиХ саопштио је да је у земљишним књигама Општинског суда у Високом извршен, како наводе, спорни упис власништва над земљиштем на којем се налази Српска православна црква Српских просвјетитеља у Олову.

Према њиховим наводима, у земљишнокњижном улошку за катастарску општину Олово, на парцелама кч. бр. 592/1 и 593/1, које се воде под називом „Црквиште“, суд је као носиоце права уписао и Општину Олово и Српску православну црквену општину, обје са обимом права 1/1.

Тврде да је овакав упис правно немогућ

Из Одбора истичу да је у правној пракси немогуће да два субјекта буду уписана као власници исте некретнине са пуним обимом права, те подсјећају да је православна црква на тој локацији изграђена и освећена 1939. године.

Различит третман вјерских заједница

У саопштењу се наводи и да је Општински суд у Високом, приликом уписа права на земљишту на којем се налази исламска богомоља – џамија у Олову, на парцели означеној као 445/5 „Алинуша“, као власника са 1/1 уписао Исламску заједницу у БиХ – Меџлис Исламске заједнице Високо.

Из Одбора наводе да су и црква и џамија у истој катастарској општини и да се налазе на удаљености од око 305 метара, те сматрају да су оба објекта требала имати исти правни третман.

Спорни подаци у систему „Ларис“

Одбор указује и на то да је у електронском систему земљишних књига „Ларис“ код парцеле на којој се налази православна црква као тип власништва означено „непознато“, што, како тврде, није предвиђено важећим прописима који регулишу стварна права и вођење земљишних књига у Федерацији БиХ.

Могућност испитног поступка

Из Одбора наводе да је, уколико је суд сматрао да је потребно додатно утврдити чињенице у вези са власништвом, могао провести испитни поступак у складу са чланом 64 Закона о земљишним књигама Федерације БиХ. Према том члану, суд ради утврђивања власништва и других права на некретнинама може по службеној дужности прибавити различите доказе, као што су катастарски планови, подаци из земљишних књига и катастарских операта, судске и друге одлуке надлежних органа, уговори и друге исправе, као и изјаве странака, свједока и друге релевантне информације.

Између осталог, могу се употријебити слиједећи докази:
1) копија актуелног катастарског плана;
2) елаборат новог премјера;
3) подаци о особама за које се на основу постојећих података претпоставља да су они носиоци права;
4) подаци из земљишне књиге;
5) стари катастарски планови и операти;
6) судске одлуке и одлуке других органа о правима на некретнинама;
7) неизвршене одлуке аграрних комисија које за предмет имају некретнине;
8) подаци о правима утврђеним у поступку комасације (поступак новог уређења земљишта);
9) правоснажне одлуке надлежних органа;
10) закључени уговори и друге исправе које могу послужити као основа за упис;
11) подаци катастарских операта који одговарају стварном стању;
12) саслушања свједока, посљедње стварно стање посједа, изјаве странака и сличне информације;
13) одлуке Комисије за имовинске захтјеве избјеглица и расељених особа (ЦРПЦ) и сви други докази који су доступни ЦРПЦ-у;
14) друге исправе и докази.

Позив суду да исправи евентуалну грешку

С тим у вези, Одбор је позвао Општински суд у Високом да, у складу са чланом 60. Закона о земљишним књигама ФБиХ, по службеној дужности исправи евентуалну грешку у упису.

Према том члану закона, уколико се утврди да је упис у земљишнокњижном улошку неисправан због одговорности земљишнокњижног уреда, уред је дужан да без одлагања евидентира забиљешку уз спорни упис и покрене поступак његове исправке.