Помјерамо сат: Ово је све што треба да знате

У ноћи са суботе на недјељу казаљке морамо помјерити један сат уназад, са три на два сата. Мрак ће падати раније, добићемо сат спавања више, али многи кажу да ће изгубити свој свакодневни ритам, добро расположење и концентрацију.

Из године у годину, како се приближи посљедњи октобарски викенд, актуелизује се исто питање: да ли треба наставити са сезонском праксом преласка на зимско и љетње вријеме .

Оно што је започело као пракса са циљем уштеде енергије, која истини за вољу није показала нарочите ефекте, за многе људе представља удар на природни биоритам.

"Помјерање часовника не дјелује на све људе исто, али дешава се да код појединаца изазива поспаност, раздражљивпст и осјећај апатије", истиче психолог Маја Савановић Зорић.

Свако од нас има своју свакодневну рутину, а организам природни ритам, па чињеница да се одједном по мраку враћате са посла или из школе не пада свима подједнако.

Планета Земља има свој устаљени ритам заснован на законима физике, без обзира на то шта људи договоре и испланирају.

Иако се често истиче да прелазак на зимско рачунање времена доноси уштеду енергије, њени ефекти данас су знатно мањи него што се некада очекивало, рекла је физичарка Андреана Ковачевић.

Како каже, идеја о помјерању сата појавила се још крајем 18. вијека, али је ширу примјену добила током Првог свјетског рата. Њемачка и Аустроугарска прве су увеле ову праксу с циљем уштеде енергије и угља, док је њена примјена поново проширена током Другог свјетског рата, а потом и током енергетске кризе седамдесетих година прошлог вијека.

"Тада је већина европских земаља увела ову праксу и она се задржала до данашњих дана", навела је Ковачевић.

Иако се посљедњих година све чешће говори о укидању помјерања сата, договор на нивоу Европске уније још није постигнут. Приједлог о укидању ове праксе разматран је 2018. године, али су разлике међу државама у погледу избора љетњег или зимског рачунања времена представљале једну од главних препрека.

Ковачевићева објашњава да би различите одлуке држава могле изазвати потешкоће у бројним областима, од саобраћаја и путовања до трговине и административних послова.

"То би могло довести до конфузије у трговинским односима, администрацији, превозу и свакодневним путовањима између држава", истакла је Ковачевић.

Када је ријеч о практичним посљедицама помјерања казаљки, прелазак на зимско рачунање времена доноси додатни сат сна, али и ранији излазак сунца. То је посебно значајно за дјецу школског узраста, која у јутарњим часовима често крећу на наставу.

"Ако бисмо остали на љетњем рачунању времена, свитање би се у зимским мјесецима помјерило дубље у радно вријеме. Људи би и даље устајали рано, а дјеца би морала ићи у школу по мраку. Када се сат помјери уназад, у вријеме када многи крећу на посао или у школу, већ је свануло", појаснила је Ковачевић.

Међутим, када је ријеч о уштеди енергије, користи ове праксе нису толико изражене колико се некада сматрало. Према њеним ријечима, истраживања су показала да су енергетске уштеде минималне и да зависе од државе и начина рада појединих привредних субјеката.

Помјерање сата, с друге стране, може утицати на биолошки ритам човјека. Иако се јесења промјена многима чини лакшом јер добијају додатни сат сна, организму је ипак потребно вријеме да се прилагоди новом распореду.

"Свака промјена тешко пада, јер наш унутрашњи биолошки сат мора да се прилагоди. Код неких особа то може трајати неколико дана, нарочито када се у прољеће сат помјера унапријед и када је потребно прилагодити се ранијем устајању", рекла је Ковачевић, преноси "РТРС".

Она подсјећа да се дужина дана и ноћи мијења због нагиба Земљине осе ротације, који износи приближно 23,5 степени. Због тога се током јесени и зиме дани скраћују, независно од тога како рачунамо вријеме.

Иако помјерање казаљки и даље остаје пракса у већини европских земаља, питање његовог укидања остаје отворено. Док се државе не усагласе око заједничког рјешења, грађанима преостаје да се два пута годишње прилагођавају промјени времена, али и ритму дана који доносе смјена годишњих доба и све краћа зимска свитања.

Зато ћемо на прољеће, 28. марта, вјероватно поново причати о овој теми, јер тада ћемо ове исте казаљке поново помјерити, али унапријед.