Планирано повећање плата буџетским корисницима, ево када

Министар финансија Републике Српске Зора Видовић изјавила је да је у наредној години планирано повећања плата за буџетске кориснике, али да ће то бити могуће тек након првог квартала.

"Планирано је повећање плата буџетских корисника, али никако од 1. јануара, већ када сагледамо шта ће се дешавати у првом кварталу. Када видимо да постоји простор, онда ћемо повећати плате", рекла је Видовићева.

Видовићева је у интервјуу Срни истакла да постоји амбициозан план у вези са тржиштем капитала и осигурања, те навела да ће се тражити рјешења за оснивање добровољних пензијских фондова да би се дала могућност додатне уплате онима који то желе.

"Видјели сте да смо досегнули износ од двије милијарде исплате за пензије. Број пензионера расте, као и у свим другим земљама у региону. Ми ћемо у наредном периоду кренути у оснивање још једног добровољног пензијског фонда у сарадњи са постојећим институцијама. Да промовишемо да млади људи одвајају новац у тај фонд, да би имали додатну исплату уз редовну пензију. То је на западу заживјело", навела је Видовићева.

Видовић: Утврђен Приједлог измјена и допуна закона о доприносима

Говорећи о плановима, она је указала да је завршен Нацрт закона о платном промету, те да ће почетком 2026. године бити одржана и јавна расправа.

"Тај закон ће у великој мјери смањити цијену платног промета, како за грађане, тако и за привреду. Значајно је усвајање тог документа", поручила је Видовићева.

Она сматра да ће се у идућој години реализовати све оно што је предвиђено стратешким документима и да неће бити проблема када је ријеч о испуњењу буџета.

НЕКЕ ОД ИЗМЈЕНА И ДОПУНА ПОРЕЗА НА ДОБИТ, ДОХОДАК, ДОПРИНОСЕ

Видовићева је напоменула да је Влада Републике Српске предложила измјене и допуне Закона о порезу на добит са мањим измјенама за опорезивање капитала и када су питању банке, гдје се уводи опорезивање камата које банке наплаћују када купују обвезнице Републике Српске.

"Од 2015. године банке су ослобођене опорезивања камата које наплаћују када купују обвезнице Српске, јер смо том мјером настојали стимулисати развој и те врсте финансијског тржишта. Сада сматрамо да је тај тржишни сегмент у великом замаху и да нема више потребе за ослобађањем од те врсте опорезивања", навела је Видовићева.

Она је најавила да би те законске измјене требале ступити на снагу 1. јануара, тако да ће се опорезивати камате на оно што се буде куповало послије тог датума.

Видовићева је рекла да, када су у питању порези и дорпиноси које плаћају ситни предузетници, у наредној години неће бити повећања основице за плаћање доприноса и да ће по том основу доћи до смањења прилива средстава у буџет.

"Када је у питању доходак и доприноси код плата радника са најнижом спремом, њима је минимална плата повећана на 1.000 КМ, али смо предложили да 50 КМ буде неопорезовано. То значи да на плату тих радника од 1.000 КМ послодавац плаћа обавезе на износ од 950 КМ, а на 50 КМ не плаћа", навела је Видовићева.

(ВИДЕО) Нова епизода PoTTcasta: Гост Зора Видовић

СЛИЈЕДИ ИНВЕСТИЦИОНИ ЦИКЛУС У СРПСКУ

Зора Видовић најавила је да ће у идућој години услиједити велики инвестициони циклус у изградњу ауто-путева, затим у електропривреди, као и у многим другим дјелатностима.

Видовићева каже да ће то бити могуће, захваљујући много повољнијем положају у свим областима улагања у односу на претходне двије године када је био врло ограничен простор.

"Били су велики притисци на Републику Српску, санкције и све остало што нас је пратило. Не може се вјеровати колико се сада промијенила клима према Српској", изјавила је Видовићева у интервјуу Срни.

СРПСКА ОСТАЈЕ НИСКО ЗАДУЖЕНА

Када је ријеч о задужености, Видовићева је навела да Република Српска и даље остаје ниско задужена, будући да ће на крају 2026. године укупан дуг бити 7,169 милијарди КМ или 35,8 одсто од бруто домаћег производа /БДП/.

Видовићева је указала да је у наредној години планирано задужење Републике Српске за 1,69 милијарди КМ, а у исто вријеме и отплата од 1,508 милијарди КМ.

Сутра исплата борачких и социјалних накнада у Српској

"То значи да је мала разлика између задужења и отплате, тако би на крају 2026. године укупан дуг Републике Српске износио 7,169 милијарди КМ или 35,8 одсто од БДП, а јавни дуг 6,443 милијарде КМ или 32,26 одсто БДП-а", прецизирала је Видовићева.

Она је констатовала да, упркос овом задужењу Република Српска остаје ниско задужена јер је повећање од неких 0,4 до 0,5 одсто занемариво.

Видовићева је напоменула да је за јавни дуг граница 55 одсто БДП-а, а за укупни дуг 60 одсто.