Паљење лила уочи Петровдана: Вјековни српски обичај који и данас живи

Вече уочи Петровдана, 11. јула, у многим српским крајевима обиљежава се паљењем лила – једног од најстаријих народних обичаја који је сачуван до данас.

Лиле су најчешће бакље направљене од младе коре дивље трешње или брезе, која се обмота око штапа и запали. Када падне мрак, дјеца и млади носе запаљене лиле кроз села и улице, окрећу их изнад главе или њима праве кругове од свјетлости, док се на трговима, испред цркава или у двориштима пале веће ватре око којих се окупљају породице и комшије.

Шта представља паљење лила?

Према народном предању, паљење лила подсјећа на вријеме када су, након Христовог распећа, прогонитељи покушавали да застраше прве хришћане и апостоле палећи ватре. Касније је овај обичај добио ново значење и постао симбол свјетлости, вјере и побједе добра над тамом. У народној традицији вјеровало се и да дим и пламен имају заштитну моћ – да чувају људе, стоку и усјеве од болести, непогода и злих сила.

Вече уочи Петровдана, 11. јула, у многим српским крајевима обиљежава се паљењем лила – једног од најстаријих народних обичаја који је сачуван до данас.

Лиле су најчешће бакље направљене од младе коре дивље трешње или брезе, која се обмота око штапа и запали. Када падне мрак, дјеца и млади носе запаљене лиле кроз села и улице, окрећу их изнад главе или њима праве кругове од свјетлости, док се на трговима, испред цркава или у двориштима пале веће ватре око којих се окупљају породице и комшије.

Шта представља паљење лила?

Према народном предању, паљење лила подсјећа на вријеме када су, након Христовог распећа, прогонитељи покушавали да застраше прве хришћане и апостоле палећи ватре. Касније је овај обичај добио ново значење и постао симбол свјетлости, вјере и побједе добра над тамом. У народној традицији вјеровало се и да дим и пламен имају заштитну моћ – да чувају људе, стоку и усјеве од болести, непогода и злих сила, преноси АТВ.