Осморо дјеце, вјера и много љубави: Васкрс у дому свештеника из Теслића

У времену када су тишина и усамљеност све чешћи сапутници савременог човјека, из дома свештеника Жељана Савића у Бањи Врућици код Теслића, гдје одраста осморо дјеце, стиже топла васкршња прича о вјери, слози и љубави која кроз дјечију грају, породично заједништво и празничну радост свједочи да су највеће вриједности управо оне које се живе сваким даном.

Како за "Глас" започиње причу свештеник Жељан, родом са Озрена, животни пут, прије доласка у Теслић, водио га је кроз Црну Гору, гдје је провео више од деценије у свештеничкој служби. Тамо се и школовао, а касније и служио у оквиру Епархије будимљанско-никшићке при манастиру Ђурђеви ступови. У Црној Гори је, наставља он, започела и његова породична прича.

- То је био важан период мог живота, не само због службе, већ и због тога што сам тамо засновао породицу - прича Савић, који је са породицом у Теслић дошао прије осам година.

Прве процјене лоше по Виктора Орбана

Додаје да су се управо у Црној Гори он и супруга Милица, поријеклом са Косова, упознали гдје су и започели заједнички живот градећи породицу и вјеру.

- Брак је такође један пут учења, одрастања и жртве, али и велике радости. Кроз све те године, и кроз све што смо прошли, најважније је било да останемо заједно и да све градимо на вјери - нагласио је Савић.

ЖИВОТ

Према његовим ријечима, код њих је свако јутро живо, без обзира на то да ли је школски дан или викенд. Шесторо дјеце иде у школу, двоје су још мали, али сви већ имају своје обавезе.

- Када се ујутру сви окупе, када свако нешто пита, тражи, спрема се, то јесте онај прави жамор живота који данас многима недостаје. Некад то са стране изгледа као гужва, али за нас је то радост, јер знамо да је то знак да кућа живи - прича Савић за "Глас".

Додаје да се дан у њиховом дому одвија у ритму породице, али и вјере, која је, како истиче, темељ свега.

Гуљаш: Велика излазност показатељ снажне демократије

- Спремање за школу, за богослужење, све иде једно с другим. Али, управо у том заједништву и јесте љепота. Када сте сви на окупу, онда све има смисла - каже он.

Васкрс, као празник над празницима, у дому Савића има посебно мјесто. Славље, наставља свештеник, не почиње за трпезом, већ у храму, у поноћној литургији.

- Почињемо литургијом у поноћ, ту прослављамо побједу живота над смрћу и ту узимамо свјетлост коју послије носимо у свој дом. Када се вратимо кући, онда се наставља радост. Дјеца се радују, куцају се јајима, смијех је свуда. Послије дугог поста и трпеза буде посебна, али није суштина у томе, већ у томе што смо заједно - истакао је Савић.

СНАГА

Он додаје да управо дјечија граја, која испуни кућу, даје посебну снагу празнику.

- Та радост дјеце и та граја, која одзвања домом, је нешто што човјека подсјећа шта је суштина празника и живота уопште - казао је Савић.

Као отац осморо дјеце, истиче да се највеће животне лекције уче управо у породици.

- Читав живот је један испит. Без жртве нема љубави, жртва је њена мјера. Када имате велику породицу, онда то свакодневно живите. Није увијек лако, али управо у том давању себе другима налази се највећа радост - нагласио је Савић.

Говорећи о изазовима данашњег времена, каже да многи страхују од проширења породице, али да је, по његовом искуству, најважније имати прави ослонац.

- Када је Бог на првом мјесту, онда је све на свом мјесту. Тајна слоге је у литургији, у заједничкој молитви и у томе да дјеца од малена имају прави оријентир. Ако то усвоје, онда ће знати како да живе, без обзира на све изазове - истакао је он.

ВАСКРШЊА ПОРУКА

Васкршњу поруку, према његовим ријечима, није тешко формулисати.

- Порука је да се умножимо, да се сложимо и да се обожимо. То је нешто што нам је остављено као путоказ. Ако се тога будемо држали, биће добро и нама и нашим породицама - поручио је Савић.

Посебну снагу ове породице носи и супруга Милица која, како кажу, држи све конце у дому, али тихо и ненаметљиво.

- Наш дан почиње спонтано, али свако зна своју обавезу. Дјеца су одмалена научена да раде и да помажу. Није ми било тешко да све радим сама, али сам жељела да их научим да буду одговорни. Боље да их ми научимо, него живот касније на тежи начин - прича Милица.

Додаје да се управо у жртви и давању налази смисао свега.

- У томе да дајете себе другима јесте највећа радост. Није увијек лако, али када погледате све то, схватите да има смисла - казала је она.

Посебно истиче значај породичне трпезе и заједништва. Трпеза, према њеним ријечима, није само мјесто гдје се једе.

- Ту се разговара, ту се рјешавају проблеми и дијеле и радост и туга. У данашње вријеме, када се све мање окупљамо, то је нешто што морамо чувати - нагласила је Милица.

ВЕЛИКА ПОРОДИЦА

Да одрастање у великој породици има посебну љепоту, потврђује и најстарија кћерка Марија.

- Лијепо је одрастати са више браће и сестара. Ми смо једни другима увијек подршка и најбољи пријатељи. Не могу ни да замислим како би изгледало да је у кући тишина. Ова наша граја даје кући живот - прича ова осамнаестогодишњакиња.

Додаје да је Васкрс посебан празник за све њих, који са нестрпљењем сваке године ишчекују.

- Наравно да се радујемо туцању јајима и свим тим лијепим тренуцима, али смо научени да је суштина много дубља. Кроз богослужења смо то спознали и то нам је најважније – казала је Марија, која жели да наставим мајчиним стопама.

Прича породице Савић, баш у вријеме Васкрса, подсјећа да су највеће вриједности често најједноставније, да су љубав, вјера и породица темељи на којима се гради сваки прави дом.

ОБИЧАЈИ

Попадија Милица је истакла да стара традиција са Косова и даље живи у њиховом дому, посебно током Васкрса.

- Један од обичаја који сам понијела са Косова је шарање јаја воском, што сам научила од своје мајке и баке, и сада преносим на нашу дјецу. Сви учествују и то им причињава велику радост, али најважније је што тај обичај повезује породицу и чува традицију - казала је она.