Обичаји на најтужнији хришћански празник: Од фарбања чуваркуће до изношења плаштанице

У дану тишине и молитве, окрећемо се нашој баштини. Како су наши стари обиљежавали Велики петак и шта нам данас поручују обичаји које чувамо вијековима? Велики петак спада у најтужније дане у хришћанству, дан када је Исус Христос свој живот дао да бисмо ми живјели.

Зато је Велики петак најтужнији дан у години. Тог дана се не једе, не весели, већ се само моли за опроштај гријехова. За Велики петак се везује више обичаја којих се треба придржавати на овај дан.

Овај дан се пости строго.

Једе се само хљеб и пије се вода. Вјеровање у народу је да се на овај дан не једе коприва, али ни риба. Велики петак је дан посвећен преиспитивању, а домаћице не кувају. Тај дан је резервисан за мир, туговање, молитву и фарбање јаја. Јаја се фарбају цијели дан, у што шареније боје, а прво офарбано јаје се назива "Чуваркућа".

То јаје се боји у црвену боју и оставља на издвојено мјесто годину дана, да чува кућу. На Велики петак се не служи литургија у црквама, осим ако се поклопи са Благовијестима. Од великог четвртка до Васкрса не оглашавају се звона на црквама, јер су она у православној цркви знак радости.

Плаштаница се поставља на посебно украшен сто (гроб Христов), испред олтара. У неким нашим крајевима, обичај је да се вјерници послије цјеливања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница.

По народном вјеровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лијепу жељу, и та жеља ће бити испуњена. Старији људи кажу - ако на Велики петак пада киша, неће бити шљива, а ако је топло и сунчано, очекује се велики род воћа.