Нуждић: Поражавајуће да нико није одговарао за злочин на Петровачкој цести

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић сматра поражавајућом чињеницу да ни након више од три деценије за злочин над Србима на Петровачкој цести 1995. године нико није одговарао у Хрватској, пуноправној чланици ЕУ која се позива на владавину права, људска права и једнаке вриједности за све.

„Србија је преузела обавезу да процесуира одговорне, али се поступак води у одсуству, јер оптужени нису доступни правосудним органима”, рекао је Нуждић Срни, поводом данашњег обиљежавања 31 године од страдања Срба из Републике Српске Крајине у избјегличкој колони на Петровачкој цести.

Према његовим ријечима, Петровачка цеста остаје један од најболнијих симбола страдања српског народа у обје Крајине и трајно свједочанство злочина над недужним цивилима.

„На том мјесту нису гађани војни циљеви, већ избјегличка колона у којој су били жене, старци и дјеца, људи који су напуштали своја огњишта тражећи спас. Овдје се, нажалост, поновила историја - у Другом свјетском рату су српске избјеглице нападали њемачки авиони, а деведесетих година прошлог вијека хрватски”, указује Нуждић.

Он је навео да су највећу цијену поново платили невини људи, а међу жртвама су била и дјеца, чије страдање ничим не може бити оправдано.

Крвави поход ученика из Тајланда: Прије масакра у школи усмртио бабу и дједа

„Трагедија се није завршила на Петровачкој цести. Већ сутрадан, напад је поновљен у Сводни, гдје су поново убијени српски цивили. Зато ове злочине не можемо посматрати изоловано, већ као дио широког страдања српског народа на простору обје Крајине”, истиче Нуждић.

Он је рекао да су Срби, упркос прогонима и страдањима, опстали, истичући да је то највећа побједа над свима који су вјеровали да ће нестати.

„Институције Републике Српске имају трајну обавезу да његују културу памћења, чувају истину о страдању српског народа и сјећање на Републику Српску Крајину и њене жртве”, рекао је Нуждић.

Он је нагласио да је посебно важно што Република Српска и Србија данас заједнички обиљежавају најзначајније датуме из српске историје, јер се тиме потврђује да смо један народ, повезан заједничким страдањем, историјом и одговорношћу према онима који су дали највише.

Злочиначка акција „Олуја” почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације, током које је са вјековних огњишта протјерано више од 220.000 крајишких Срба.

На ажурираној евиденцији Документационо-информационог центра „Веритас” налазе се имена 1.904 погинула и нестала Србина у току и послије ове акције, међу њима је 1.250 цивила од којих су око три четвртине биле старије од 60 година.

Међу жртвама је и десеторо дјеце млађе од 14 година и 566 жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година, што представља посебан црни рекорд грађанског рата деведесетих на простору бивше Југославије, указују у „Веритасу”.

Километарске колоне и застоји код Приједорске петље

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године „Олују” оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, иако свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.