Нових 1.000 странаца добија дозволу за рад

У Републици Српској наставља се тренд раста увоза стране радне снаге, а надлежне институције за 2026. годину одобриле су ново повећање увозне квоте.

Синдикат упозорава да увоз радне снаге не може бити једино рјешење и истиче да би раст просјечних плата на око 2.000 КМ могао допринијети задржавању и повратку домаћих радника из иностранства.

Умјесто досадашњих 2.000 радних дозвола, одобрено је да се тај број повећа на 3.000, односно да се омогући долазак додатних 1.000 иностраних радника.

Генерални секретар Савеза синдиката Републике Српске Данко Ружичић потврдио је за "Глас Српске" да је иницијативу покренула домаћа пословна заједница, а да ју је прихватио Завод за запошљавање као надлежно тијело. Како је истакао, квота је повећана за 50 одсто како би се попуниле празнине у секторима који се суочавају са све израженијим недостатком радне снаге.

Временски ролеркостер: Сутра до 31 степен

Према његовим ријечима, Управни одбор Завода за запошљавање Републике Српске раније је одобрио 2.000 радних дозвола, али су оне потрошене за мање од пола године.

- Послодавци су тражили још 2.000 страних радника, али је одобрено додатних 1.000 у овој години - навео је Ружичић, додајући да у ову квоту не улазе страни држављани који долазе као спортски или културни радници, лица са високом стручном спремом или оно који покрећу бизнис у Српској.

Он је указао да овакви подаци показују потребу за растом плата домаћих радника, те да би циљ требало да буде просјечна плата од око 2.000 КМ, што би могло да допринесе задржавању и повратку радне снаге из иностранства.

Република Српска већ неколико година суочава се са структурним мањком радне снаге, као посљедицом интензивног исељавања становништва, демографског пада и одласка радно способног становништва у земље Европске уније, прије свега у Хрватску, Словенију и Њемачку. Због тога се празнине на тржишту рада све чешће попуњавају радницима из иностранства, најчешће из Индије, Непала, Бангладеша и других земаља Јужне Азије, уз мањи број из Турске и региона.

Иако је тренутна квота у Републици Српској била ограничена на око 2.000 дозвола годишње, послодавци и привредне коморе већ дуже вријеме упозоравају да тај број није довољан за потребе тржишта, посебно у грађевинарству, производњи и услугама, које биљеже раст активности.

Вукановић коментарисао одлазак Савановића: "Све се вртјело око новца"

Страни радници у Републици Српској углавном су млађе животне доби, средњих и нижих квалификација, а најчешће су ангажовани преко посредничких агенција. Радни ангажман им траје од једне до двије године, уз могућност продужења, а највише их је у грађевинарству, производњи, логистици и угоститељству. Послодавци истичу да су ови радници постали кључни фактор стабилности појединих сектора, јер се домаћа радна снага у све већој мјери одлива у иностранство.

Дешавања у Републици Српској дио су ширег регионалног тренда у којем се недостатак радне снаге све више надокнађује увозом радника, док се истовремено воде расправе о дугорочним демографским и економским посљедицама таквог модела. У том контексту посебно се издваја Хрватска, која тренутно има око 170.000 страних радника и настоји ублажити дефицит мјерама за повратак исељених грађана, укључујући пореске олакшице и субвенције за самозапошљавање. Иако се биљежи одређени повратак исељеника, процјењује се да регион и даље остаје снажно зависан од увоза радне снаге, што показује тренд који се све више шири на цијелом западном Балкану.

Негативни трендови

У БиХ за 2026. годину одобрена је укупна квота од око 7.400 радних дозвола за стране раднике, од чега се око 2.000 односи на Републику Српску. Од мање од хиљаду издатих радних дозвола средином 2010-их, БиХ је постепено дошла до око 2.000 дозвола до 2018. године, затим око 3.000 до 2020, око 4.000 до 2021, више од 5.000 до 2023, те преко 6.000 у периоду 2024–2025, да би у 2026. години достигла око 7.400 одобрених дозвола, што јасно показује вишеструки раст увоза стране радне снаге у непуној деценији.