Нова нада за пацијенте: Трансплантација бубрега до краја године у УКЦ Српске

Трансплантација бубрега у Универзитетском клиничком центру РС требало би да почне до краја ове године, и то након шестогодишње паузе, колико је прошло откад је посљедњи пут извршена у овој установи.

Истакнуто је ово на панел-дискусији “Донација и трансплантација органа – од знања до повјерења”, која је у УКЦ РС одржана поводом 13. октобра, Европског дана донирања органа, а коју је организовала Фондација “Каћа”.

УКЦ РС планира обнову трансплантација бубрега

Никола Шобот, директор Универзитетског клиничког центра Републике Српске, истакао је да су том приликом разговарали о свему што је неопходно да би тај програм успио.

“Ради се о свеобухватном програму који укључује све здравствене институције, под покровитељством Министарства здравља и социјалне заштите РС, а УКЦ РС је интегрални дио тог система. Пред нама је период који ће обиљежити законска, организациона и стручна рјешења, а да бисмо у овом програму успјели”, рекао је Шобот.

Додао је да ће почети мањим корацима, те покренути оно што је већ постојало у УКЦ-у.

“То се односи на трансплантацију бубрега, која је била заустављена. Ми смо већ планирали да то урадимо, но било је неких застоја, у смислу идентификације адекватних пацијената. Ја сам убијеђен да ћемо то моћи урадити у овој години”, истакао је Шобот.

У плану трансплантације и других органа

И Ален Шеранић, министар здравља и социјалне заштите РС, навео је да су у фокусу ове дискусије били даљи развој здравственог система по питању трансплантационог програма, развој донорства, али и како грађани могу подржати трансплантацију у РС.

“У посљедњих неколико година смо радили на развоју капацитета у вези са спровођењем трансплантације. Битно је истаћи да у посттрансплантационом дијелу УКЦ РС има капацитете да прати трансплантиране пацијенте”, рекао је Шеранић.

Он је рекао да је важно што се, поред поновног покретање сродничке трансплантације, ради и на покретању кадаверичне трансплантације у УКЦ РС, трансплантације костне сржи, а затим и других органа, јетре и панкреаса, а за шта све треба капацитета.

Гд‌је ће се моћи обратити пацијенти

Према ријечима Горана Топића, директора Завода за дијализу и трансплантацију РС, Завод је координационо тијело којем ће пацијенти моћи да се обрате за све информације.

“Животодонорску трансплантацију смо већ радили у УКЦ РС, те смо показали да имамо знање и капацитете, а сада желимо поново да је успоставимо и унаприједимо систем. Порука са овог скупа би била да не смијемо ниједног пацијента изгубити као могућег кандидата за трансплантацију само зато што није знао гд‌је треба да се јави и коју информацију треба да добије од система”, рекао је Топић.

ХЛА лабораторија важна за развој трансплантације

Гордана Гузијан из Завода за трансфузијску медицину Републике Српске је казала да је ХЛА лабораторија, која ради већ годину дана, веома важна за даљи развој транфузијске медицине, трансплантационе медицине и цијелог здравственог система, јер се тако омогућава дијагностика и лијечење пацијената у овој земљи.

“До сада се углавном радила у другим центрима изван Републике Српске. ХЛА типизација је потребна и за будуће доноре матичних ћелија и органа, а потребна је за пацијенте који се припремају за трансплантацију, али је веома важна и у дијагностици разних обољења”, појашњава Гузијан.

Жељкина прича указала на недостатак информација о донорству

Жељка Згоњанин Џамастагић из Приједора је током панел-дискусије исказала жељу да сазна нешто више о донорству, јер планира донирати органе.

Она је испричала да о томе размишља још од средње школе, гледајући серију “Увод у анатомију”, када је помислила: “Кад умрем, тијело се свакако враћа у земљу и распада се, па зашто не бих некоме помогла.”

“Од тада до данас ја о томе размишљам. Ми имамо такав темпо живота, млади стално умиру. Ја сам прошле године имала пријевремени пород почетком седмог мјесеца. Прва три дана је све било у реду, затим је беби скочио ЦРП, те је установљено да има некрозу цријева, а упркос напору љекара, није преживјела. На крају сам одлучила, заједно са супругом, да желим донирати тијело Медицинском факултету у научне сврхе, да се комплет тијело стави у формалин, да се не сецира, односно да се користи за проучавање, едукацију и истраживање”, прича Жељка.

На то се одлучила јер је тих дана док је дијете било на интензивној њези у УКЦ РС вид‌јела велики број пријевремено рођених беба у разним мјесецима трудноће, што је за њу било поражавајуће, јер иако је, како каже, наука узнапредовала, опет се не може зауставити пријевремени пород.

“Кад сам рекла да желим донирати тијело, хирург из Београда је остао без текста. Рекао је да се у својој каријери није сусрео с таквим случајем. Нико није знао како иде процедура, коме треба да се обратим. Иначе, нама је дата могућност да бебу скинемо са апарата, али је током викенда преминула, те је предата градском гробљу, без нашег знања. Надлежни нису били упућени о томе шта смо ми одлучили, но одмах их је начелница назвала да се врати тијело”, прича Жељка и додаје да их је касније контактирао Медицински факултет, након што су отишли код њих дати изјаву.

“Долазимо од оног сегмента, управо о чему се и причало на панел-дискусија, а то је повјерење у цијели систем. Да ли моје дијете лежи у формалину и да ли заиста служи у оне сврхе у које супруг и ја желимо да служи? Значи, ту је мањак информација и на томе код нас треба радити. Све то што се издешавало прошле године још више ме је окренуло на ту страну. Зато желим да знам на који начин да некоме ставим до знања да сам донор органа”, закључује Жељка.