Након 40 година у Аустралији све оставио и дошао у БиХ

Управо то учинио је Јосип, који је након више од 40 година живота у Сиднеју осјетио да му тло измиче под ногама.

Након разговора с мајком и сестром, донио је одлуку која се не одгађа: у седам дана напустио је Аустралију и стигао у Међугорје.

Иако су му родитељи поријеклом из Ливна, које је раније посјећивао, у Међугорје никада прије није крочио. Стигао је сам 17. децембра 2023. године, уочи Божића, без иједног познатог лица. Преко Букинга је сасвим случајно резервисао смјештај на четири седмице, а остао пуна три мјесеца. Тај случајан одабир показао се пресудним за његов животни пут, пише "Вечерњи".

Медведев: Русија нема војне циљеве у Европи

"Први пут у животу био сам овдје и никога нисам познавао. Сасвим сам случајно на Букингу пронашао хотел, дошао и већ након неколико дана упознао власнике Рената и Марка. Како је вријеме одмицало, а ја био потпуно сам, почели су се према мени односити као према члану породице. И данас, иако већ двије и по године не станујем у хотелу, ми смо и даље као породица. Зову ме на породична окупљања, прославе и дружења. Захваљујући Божјој милости пронашао сам тај хотел и у њему добио нову породицу. Сигуран сам да не бих остао у Међугорју да није било њих”, искрено говори Јосип.

Након три мјесеца боравка накратко је морао отићи у Хрватску због регулисања радне визе, али већ у септембру 2024. вратио се у Међугорје, унајмио стан и трајно се настанио. Првобитни план био је да остане неколико седмица или мјесеци, али Херцеговина је постала његов дом.

"У Аустралији је живот само трчи, трчи, посао... па сам се овдје тешко навикавао. Све је спорије и био ми је културолошки шок, али сад је у реду, навикао сам се на људе. Предивно је овдје живјети. Наравно, недостају ми пријатељи и породица", прича Јосип, додајући како је породица ипак сретна због свих начина на које се промијенио.

"Било им је тешко, али сада су се помирили с чињеницом да остајем у Међугорју. У Аустралију планирам можда за неке празнике, да видим породицу, али овдје желим живјети”, каже Јосип.

ЦИК БиХ задовољан тестним изборима упркос проблемима

Најважнији искорак за њега представља духовни мир који је пронашао:

"Данас више не могу замислити живот без Бога. Прије је био само посао, посао... све знам, имам контролу, али сада видим да требам пустити ствари у Божје руке, а прије ми то није било могуће. Важни су ми света миса, редовна исповијест, здравље, искреност, истина и то да се с поносом изјашњавам као католик. Бог је увијек на првом мјесту".