Мјештани још једног бањалучког насеља подигли глас против градње

Мјештани Лоркиног насеља окупили су се на мирном протесту под називом "Ни метар мимо плана". Поручују да не желе дозволити градњу која, према њиховим наводима, угрожава квалитет живота и јавне површине у овом дијелу града.

Наиме, грађани су незадовољни издавањем грађевинских дозвола и локацијских услова за изградњу паркинг-мјеста мимо важећег регулационог плана.

Како наводе, у насељу већ постоји недостатак паркинг-мјеста за станаре постојећих објеката, а додатна градња, како тврде, би погоршала ионако сложену ситуацију.

Како је истакла Ана Ђурић, становници су се окупили како би сачували насеље и спријечили одлуке које, према њиховим ријечима, иду на штету грађана.

„Наше насеље није само скуп зграда и улица. То је мјесто гдје живимо и ту смо данас да сачувамо оно што вриједи и спријечимо оно што штети. Данас смо овдје против одлука које градска управа Бањалуке доноси, али и за нас, за наше насеље и квалитет живота“, поручила је Ђурићева.

Према њеним ријечима, планирана је изградња више колективних стамбено-пословних објеката, при чему се, како тврди, дио јавних површина, укључујући саобраћајнице и зелене површине, кроз грађевинске дозволе додјељује инвеститорима.

Она је подсјетила да је још 2008. године, током израде регулационог плана, стручни тим констатовао велики недостатак паркинг мјеста у насељу.

„На 211 стамбених јединица и 20 пословних простора тренутно имамо свега 92 паркинг мјеста. Тада је констатовано да је потребно укупно 231 паркинг мјесто, а планирано је и додатних 82 кроз јавне површине и евентуалну гаражу. Иако је та идеја стара више од 15 година, проблем и даље није ријешен“, навела је Ђурићева, преносе Независне.

Додала је да грађани сматрају да градска управа не би смјела доносити одлуке које погоршавају стање у насељу и додатно оптерећују инфраструктуру.

„Регулациони план је законом обавезујући документ и он мора бити поштован. Он обавезује и градску управу и инвеститоре, али и све учеснике у процесу планирања и градње“, нагласила је она.

Ђурићева је поручила да мјештани нису против градње, али да не желе одступања од постојећег плана.

„Не желимо да кажемо не градњи. Градња је планирана, али не желимо да дамо ни метар мимо регулационог плана. То је порука данашњег скупа“, закључила је Ђурићева.

Како је истакао Дарко Ђурић, проблем у насељу не односи се само на недостатак паркинг мјеста, већ, како тврди, на шири проблем који би могао трајно нарушити квалитет живота у овом дијелу Бањалуке.

„Ово није само проблем паркинга, већ проблем који би могао трајно упропастити ово насеље. Годинама већ постоји проблем паркирања, а из године у годину он постаје све већи. Речено је колико имамо станова и колико паркинг мјеста, а ситуација је већ сада лоша“, навео је Ђурић.

Он је истакао да је прошле године издата грађевинска дозвола за један објекат, за који тврди да је у супротности са важећим регулационим планом из 2008. године, који се односи на простор између Улице Ранка Шипке и Петра Рађеновића.

„План из 2008. године јасно прописује да се може градити, али уз услов да се сва потребна паркинг мјеста за нове објекте обезбиједе унутар саме парцеле. То значи да инвеститори не могу користити ни постојећи ни планирани јавни паркинг за своје потребе. Међутим, градска управа је инвеститору од потребних 12 паркинг мјеста дозволила да четири обезбиједи на планираном јавном паркингу који још није ни изграђен“, рекао је Ђурић.

Додао је да је на том простору планиран јавни паркинг са 35 мјеста, али да би, према тренутним плановима, дио тих мјеста био додијељен инвеститорима, док би додатна мјеста била укинута ради прилаза објектима.

„Они су чак измислили термин ‘припадајућа јавна паркинг мјеста’, што не постоји у плану. Уз то, укидају се још два паркинг мјеста како би инвеститор имао приступ објекту, иако је регулационим планом предвиђен јавни паркинг, тротоар, зелена површина и дрворед“, навео је Ђурић.

Према његовим ријечима, у поступку је и издавање дозволе за други објекат, гдје је инвеститору, како тврди, омогућено да дио паркинг мјеста обезбиједи на јавној површини.

„У том случају инвеститору је од потребна 22 паркинг мјеста омогућено да осам обезбиједи на јавном паркингу, а додатна два мјеста би била укинута ради приступа. Реаговали смо на вријеме и Урбанистичко-грађевинска инспекција је поништила локацијске услове и наложила да се у року од 30 дана ускладе са планом или пониште. Међутим, прошло је неколико мјесеци, а ништа није урађено“, рекао је Ђурић.

Он је додао да је захтјев поднио и трећи инвеститор, те упозорио да би, уколико се таква пракса настави, планирани јавни паркинг могао бити трајно изгубљен.

„На том простору постоје још три парцеле и готово је сигурно да ће и ту бити нових захтјева за градњу. То значи да бисмо у овој улици могли имати седам приступа колективним стамбеним објектима, чиме би јавни паркинг био неповратно уништен“, истакао је Ђурић.

Како наводи, додатни проблем представља и повећање саобраћаја.

„Процјењујемо да би се изградњом нових објеката појавило додатних 60 до 70 возила, а већина објеката има и пословне просторе, што би додатно оптеретило саобраћај и учинило кретање овом улицом веома отежаним“, рекао је он.

Ђурић је навео и да су мјештани више пута слали захтјеве градској управи, али да одговоре, како тврди, нису добили.

„Најстарији захтјев датира још од 25. јула прошле године, а одговора нема. Поднијели смо и захтјев за понављање поступка издавања грађевинске дозволе још у октобру и децембру прошле године, иако је законски рок 60 дана, до данас нисмо добили одговор“, казао је Ђурић.

Он тврди да додјељивање паркинг мјеста инвеститорима омогућава градњу већих објеката него што би то било дозвољено.

„Једноставно је јасно да, уколико инвеститор добије паркинг мјеста на јавној површини, може градити више станова. То значи и већу спратност и веће објекте него што је предвиђено планом“, навео је Ђурић.

Додао је и да би планирана градња могла утицати на осунчаност постојећих објеката.

„Ако се изграде планиране зграде, добићемо објекат дуг око 120 метара и висок 19 метара, што би значајно смањило директно осунчање постојећих станова. Према анализи коју смо радили, поједини станови би имали свега два сата директног сунчевог свјетла, иако закон прописује да се не смије смањити више од 50 одсто“, рекао је Ђурић.

Он је навео и да планирана спратност према регулационом плану износи приземље, два спрата, док би према тренутним рјешењима објекти имали приземље, три спрата и повучену етажу.

„Такође, закон прописује најмање 20 одсто зелене површине на парцели, док објекат који се тренутно гради има свега 0,32 одсто, што је далеко испод прописаног минимума“, закључио је Ђурић.