Мирослав се из града вратио у село, кренуо од нуле и направио рај

Из велике љубави према животињама, напустио је посао у граду и све своје снове, енергију и труд уложио у пољопривреду.

Данас, послије година улагања и труда може с поносом да каже да од пољопривреде и земље живе он, његова супруга и њихово троје дјеце.

Амерички министар: Затварање администрације може да преполови економски раст

Мирослав је по завршетку школе радио на бензинској пумпи пуних шест година. Како каже, тада није ни слутио да ће једног дана имати своје газдинство и живјети искључиво од пољопривреде, али одувијек сањао о томе.

"Никада се не бих вратио. На пумпи сам провео шест година, али нисам био задовољан, љубав према животињама увијек ме је вукла назад. И послије су ми нудили да се вратим на посао, али то никада не бих урадио. Овдје сам свој на своме, а дјеца ми живе здравим животом. Нема смјенског рада, рада ноћу, завршим посао и лијепо спавам", каже Мирослав.

У почетку, подршке није било много. Најближи су били скептични, јер улагања у пољопривреду често носе ризик.

Међутим, Мирослав је имао визију и вјеровао да се упорношћу све може постићи. Подигао је кредите, улагао у стоку и машине, и корак по корак изградио газдинство које данас има десет крава и девет оваца.

"Све сам започео од нуле. Тада ми је помогла банка, одобрили су ми кредит од ког сам купио прве двије краве. Мало по мало, проширивао сам посао, улагао у механизацију, прво сам купио трактор. Данас производимо млијеко и све што имамо потиче од нашег рада. Најљепше је када знаш да живиш од свог труда и да све што видиш око себе имаш захваљујући томе што ниси одустао", каже Мирослав.

Дан му почиње прије пет ујутру. Прво помузе краве, нахрани стоку, а затим одлази на њиву. Посао завршава тек касно увече, неријетко и послије 10 сати.

Зеленски тражио да НАТО уради исто што је радио у БиХ

"Посла има и љети и зими, али мени то ништа не пада тешко. Волим ово што радим, волим стоку и природу. Не бих се мијењао ни за какав градски посао", каже он.

Данас, уз помоћ супруге, Мирослав планира да прошири производњу млијека и повећа број грла. Каже да има много планова, али да нигдје не жури, све гради постепено и са мјером. У међувремену, почео је и да зида нову кућу за своју породицу.

"Кад смо одучили да се узмемо, ја сам жени одмах рекао да су ми важне двије ствари. Да ми не помиње пресељење у стан и да крава нећу да се одрекнем. Пристала је на овакав живот. Сада имамо троје дјеце и волио бих да их усмјерим да остану на селу", каже Мирослав.

Каже да је пољопривреда тежак посао, али да доноси слободу, мир и сигурност.

"Ако волиш то што радиш, ниједан дан није тежак. Јако ми је жао када видим да млади људи одлазе са села, ријетко ко се одлучи да остане на селу", каже Мирослав.

Додаје да се он и још један његов комшија баве пољопривредном у његовом мјесту, док је већина нашла послове у фирмама.

Поред свега што је стекао Мирослав каже да су његов највећи успјех његова дивна дјеца и жена, као и то што ради оно што воли.

Његова прича доказ је да се упорношћу и вјером у себе може остварити све, па и да се успјешно газдинство изгради о кад немаш са чим да кренеш, што многима дјелује као немогућа мисија. У Мирослављевом случају, то је постао начин живота, али и инспирација за све оне који вјерују да се труд увијек исплати, пише Блиц.

Покреће посао: Вратио се у Српску из Америке и купио 330 дунума земље