Мигрантске руте мијењају правац: Сава постаје нови пут за кријумчарске мреже?

Мигрантске руте кроз западни Балкан мијењају се под притиском појачаних контрола, а најновији случај на граници БиХ показује да кријумчарске мреже покушавају да искористе и правце који до сада нису били у првом плану.

У два одвојена покушаја код Бистрице, на подручју Градишке, припадници Граничне полиције БиХ и Министарства унутрашњих послова Републике Српске спријечили су 96 миграната да илегално пређу границу, а пронађена су и два чамца. У првом случају затечено је 40 држављана Пакистана и 23 Бангладеша, док су у другом покушају границу покушали да пређу 18 држављана Авганистана, 13 Бангладеша и два Пакистана. Током акције идентификоване су и двије особе за које постоје сумње да су биле укључене у кријумчарење људи. О свему су обавијештени Тужилаштво БиХ и Служба за послове са странцима, а истрага је у току.

Према оцјени стручњака за безбједност, овај случај сам по себи није довољан да се закључи да је Сава постала нова мигрантска рута ка Европској унији. Ипак, уклапа се у ширу слику у којој број илегалних прелазака граница пада, док кријумчарске мреже покушавају да се прилагоде појачаним контролама.

Oко 61.000 прелазака

Према посљедњим подацима Фронтекса, објављеним почетком мјесеца, на спољним границама ЕУ током првих седам мјесеци ове године забиљежено је око 61.000 илегалних прелазака, што је 37 одсто мање него у истом периоду прошле године. На западнобалканској рути регистровано их је 26 одсто мање него годину раније.

Истовремено, дио притиска помјерио се на друге правце. На источном и централном Медитерану заједно је забиљежено око 36.700 прелазака, што чини око 60 одсто свих регистрованих улаза у ЕУ, док је на западном Медитерану број порастао 37 одсто. Ови подаци показују да пад броја прелазака на једној рути не значи нужно и нестанак миграторног притиска, већ да се кретања могу преусмјеравати тамо гдје мигранти и кријумчари процјењују да су услови повољнији. Подаци Међународне организације за миграције додатно показују да БиХ тренутно није међу главним тачкама регистрованих мигрантских кретања у региону. Током јула у БиХ је регистровано 105 долазака, што је 54 одсто мање него у јуну. Ипак, мањи број регистрованих долазака не значи да је кријумчарска активност нестала. Када су се традиционални правци нашли под већим надзором, мреже које организују илегални транспорт очигледно су промијениле маршруте и начине превоза. Управо због тога случај код Бистрице привлачи пажњу. Умјесто класичног копненог покушаја преласка границе, у два наврата коришћени су чамци, што показује да је ријечни простор ушао у круг могућих праваца за илегални транспорт.

Стручњаци за безбједност указују да је овај случај зато важнији од самог броја од 96 миграната. Он показује да, чак и када званичне статистике говоре о паду броја прелазака западнобалканском рутом, кријумчарске мреже могу мијењати начин транспорта и тражити другачије правце. Два чамца, 96 људи и двојица осумњичених кријумчара показују да се прилагођавање кријумчарских мрежа не огледа само у промјени праваца, већ и у начину преласка границе.

Дивљи хотели

Илегални смјештајни објекти, такозвани дивљи хотели, постали су једна од карика у ланцу кријумчарења миграната кроз БиХ. Најчешће је ријеч о кућама и другим стамбеним објектима у којима се групе задржавају неколико дана до наставка пута према граници са Хрватском. Да ова појава није изолована, показује и недавни случај када је на подручју Илиџе, а потом и Новог Сарајева, пронађен 61 мигрант. Према наводима надлежних служби, овакви објекти функционишу као привремене базе у којима се групе брзо смјењују, што их чини погодним логистичким тачкама између транспорта и покушаја илегалног преласка границе.

(Глас Српске)