Мањак чланова бирачких одбора седам дана пред изборе: Ко ће попунити празна мјеста

Иако имају законску обавезу, политичке партије у Босни и Херцеговини нису предложиле довољан број чланова бирачких одбора, а занимљиво, у ранијим изборним циклусима отимале су се за та мјеста те трговина и фиктивно пријављивање за изборе само како би се добила мјеста у бирачким одборима била је редовна пракса.

Странке нису испуниле своју обавезу

“Политички субјекти нису испунили своју законску обавезу и нису доставили довољан број чланова бирачких одбора. То ствара одређене проблеме општинским и градским изборним комисијама на терену и они се сналазе на различите начине”, рекао је на посљедњој сједници ЦИК-а Јован Калаба, предсједник Централне изборне комисије.

Иначе, према Изборном закону БиХ, бирачки одбор састоји се од три или пет чланова, од којих је један предсједник.

Предсједника и његовог замјеника именује, разрјешава те води евиденцију, едукацију, сертификацију и оцјењивање Централна изборна комисија. Остале чланове бирачког одбора и њихове замјенике именује општинска изборна комисија најкасније 45 дана прије дана одржавања избора.

ЦИК именовао предсједнике и замјенике предсједника

Централна изборна комисија БиХ именовала је 5.177 предсједника и 3.342 замјеника предсједника бирачких одбора, али, иако је до избора остало мало више од седам дана, општинске и градске изборне комисије БиХ нису завршиле свој посао, а то су требале урадити половином августа. Ипак, треба нагласити и да је Централна изборна комисија БиХ каснила са именовањем предсједника и замјеника предсједника бирачких одбора, а посљедица тог кашњења је и да се касни са обукама бирачких одбора, посебно када је ријеч о кориштењу нових технологија.

“За циклус општих избора мјеста чланова и замјеника чланова бирачких одбора биће попуњена на приједлог политичких субјеката заступљених у Парламентарној скупштини БиХ, Парламенту Федерације БиХ и Народној скупштини Републике Српске у претходном изборном циклусу”, пише у Изборном закону БиХ.

Општинске изборне комисије морају именовати чланове

Даље се наводи, уколико општинска изборна комисија не буде именовала чланове бирачког одбора и њихове замјенике, да ће их именовати Централна изборна комисија.

“Политичке странке морају предложити своје чланове бирачких одбора. Може и то бити вид опструкције уколико не дозвољавају. Међутим, допуна недостајућих чланова бирачких одбора је обавеза општинских и градских изборних комисија да са свог списка чланова бирачких одбора именују и допуне недостајуће чланове. То би било у складу са Изборним законом. Свједоци смо ми да се на све могуће начине покушала опструисати употреба нових технологија и сви знамо шта се све дешавало. Мислим да ће се на крају и то ријешити и да ће градске и општинске изборне комисије попунити мјеста недостајућих чланова. Да живимо у држави владавине права и према политичким партијама ишло би се са одређеним санкцијама због опструкције изборног процеса, рекао је за “Независне” Вехид Шехић, бивши предсједник Централне изборне комисије БиХ.

Каснило и именовање оператера

Према незваничним информацијама, у посљедњим данима локалне изборне комисије траже чланове бирачких одбора, а повећање накнаде за рад у бирачком одбору са 130 на 180 КМ могло би дати резултате. Ипак, како незванично сазнајемо, велики број бирачких одбора неће бити у потпуности попуњен, али то не би требало утицати на сам дан избора.

Осим са кашњењем у именовању бирачких одбора, Централна изборна комисија Босне и Херцеговине каснила је и са именовањем оператера који ће радити на дан избора, а њихов посао ће бити да уређаји за биометријску идентификацију бирача и скенери функционишу.