Малигне болести водећи узрок губитка радне способности

Малигне болести заједно са душевним и кардиоваскуларним обољењима чиниле су лани чак 58,5 одсто узрока настанка инвалидности, односно губитка радне способности у Републици Српској.

У Фонду за пензијско и инвалидско осигурање /ПИО/ Републике Српске лани је извршено 6.245 оцјена радне способности у поступку рјешавања захтјева за остваривање права на инвалидску пензију, што је за 191 или 3,05 одсто мање него у 2024. години.

На домаће осигурање односило се 5.102 или 81,7 одсто захтјева, док је са ино-носиоцима осигурања усаглашавано 1.143 или 18,3 одсто захтјева за оцјену радне способности.

Настанак инвалидности, односно губитак радне способности, љекари вјештаци Фонда су

утврдили у 1.507 случајева или 24,1 одсто од укупног броја, при чему у 1.118 или 74,2 одсто у домаћем, а 389 или 25,8 одсто у ино-осигурању.

Губитак радне способности као посљедица малигних болести утврђено је у 309 случајева или 20,5 одсто, а душевних болести у 291 случају или 19,3 одсто.

Кардиоваскуларне болести су разлог губитка радне способности у 281 случају или 18,6 одсто, болести мишићно-коштаног система и везивног ткива у 165 случајева или 10,9 одсто, а болести нервног система у 157 случајева или 10,4 одсто.

Док су у већини земаља региона и у Европи кардиоваскуларне болести најчешћи узрок

губитка радне способности, у Републици Српској већ више од деценију, односно од 2012. године, малигне болести заузимају водеће мјесто.

Посматрано кроз дужи временски период, уочава се благи тренд смањења броја случајева обољелих од малигних болести.

Тако је 2013. године регистровано 449 случајева, 2023. године 397, 2024. године 384, а и 2025. године 309 случајева малигних обољења.

Запажа се и то да је губитак радне способности као посљедица повреде на раду у прошлој години настао у 76 случаја или 5,05 одсто.

У поступцима вјештачења који су спроведени, инвалидност није утврђена у 388 предмета, док у 3.420 случајева поступак још траје јер лијечење није окончано.

Смањена радна способност евидентирана је у 896 случаја, постојање опасности од настанка инвалидности у 28, док је у четири предмета испитивање још у току.

Организациона структура, која укључује одјељења различитих нивоа вјештачења,

омогућава објективну и прецизну провјеру, што не даје простор за неправилности у раду.

Наставак таквог приступа, уз нагласак на превенцији обољења и повреда на раду,

представља кључни корак ка очувању радне способности осигураника у даљем унапређењу система пензијског и инвалидског осигурања Републике Српске.