Лазић: Сретeње наглашава јединство и завјетни карактер српског народа

Сретење наглашава јединство и завјетни карактер српског народа Србије и Републике Српске, а сусрет који овај празник симболише указује и на сусрет са Богом, рекао је Срни теолог Небојша Лазић.

Лазић сматра веома значајним што се у овом моменту Србија, матица, сусреће са најмлађим обликом српске државности који је настао као брана одбране од геноцида у Другом свјетском рату.

"Да се то не би поновило, створена је Република Српска и ово Сретење има ту духовну димензију окренутости ка опстанку", навео је Лазић, појаснивши да Сретење значи срести другог човјека.

Он је подсјетио да се устанци нису дешавали само на територији данашње Србије, него и у другим крајевима данашње Републике Српске, попут Невесиња.

Напоменуо је и да да се борба Карађорђевића није завршила ослобађањем Шумадије, него да се Петар Први Карађорђевић борио у српским земљама као Петар Мркоњић.

"То је стара завјетност и ми смо сада добили ту свијест да се сретнемо једни са другима, да се сретнемо са нашом историјом и са нашом државношћу, али то не значи да није постојала прије", рекао је Лазић.

Он је нагласио значај постојања Републике Српске, али и Србије као матице, те "сусрета" српског народа, што значи и сусрет са Богом, подсјетивши на Светог Симеона Богопримца када је у храму примио Богомладенца Христа.

Он је додао да то представља пут ка завјету кнеза Лазара, али и светосрпском завјету као нечему што је одржало српски народ.

"Када ту метафизику уклопимо у државност добијемо гарант опстанка и постојања Срба гдје год постојимо и гдје смо се изборили да постојимо чувајући наше домове", рекао је Лазић.

Он је подсјетио да се Сретење слави 40. дан након Божића по грегоријанском календару, као и да у Светом писму пише да је тај дан Богородица повела свога сина у јерусалимски храм, гдје га је срео старац Симеон, који је тада рекао да су његове очи видјеле спасење за све народе.

Напоменуо је да се овај празник слави и као спомен на збор у Орашцу 1804. године кад је дигнут Први српски устанак, али и као Дан уставности Србије, када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав СрбиСРЕТЕЊЕ НАГЛАШАВА ЈЕДИНСТВО И ЗАВЈЕТНИ КАРАКТЕР СРПСКОГ НАРОДА

БЕОГРАД, 11. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Сретење наглашава јединство и завјетни карактер српског народа Србије и Републике Српске, а сусрет који овај празник симболише указује и на сусрет са Богом, рекао је Срни теолог Небојша Лазић.

Лазић сматра веома значајним што се у овом моменту Србија, матица, сусреће са најмлађим обликом српске државности који је настао као брана одбране од геноцида у Другом свјетском рату.

"Да се то не би поновило, створена је Република Српска и ово Сретење има ту духовну димензију окренутости ка опстанку", навео је Лазић, појаснивши да Сретење значи срести другог човјека.

Он је подсјетио да се устанци нису дешавали само на територији данашње Србије, него и у другим крајевима данашње Републике Српске, попут Невесиња.

Напоменуо је и да да се борба Карађорђевића није завршила ослобађањем Шумадије, него да се Петар Први Карађорђевић борио у српским земљама као Петар Мркоњић.

"То је стара завјетност и ми смо сада добили ту свијест да се сретнемо једни са другима, да се сретнемо са нашом историјом и са нашом државношћу, али то не значи да није постојала прије", рекао је Лазић.

Он је нагласио значај постојања Републике Српске, али и Србије као матице, те "сусрета" српског народа, што значи и сусрет са Богом, подсјетивши на Светог Симеона Богопримца када је у храму примио Богомладенца Христа.

Он је додао да то представља пут ка завјету кнеза Лазара, али и светосрпском завјету као нечему што је одржало српски народ.

"Када ту метафизику уклопимо у државност добијемо гарант опстанка и постојања Срба гдје год постојимо и гдје смо се изборили да постојимо чувајући наше домове", рекао је Лазић.

Он је подсјетио да се Сретење слави 40. дан након Божића по грегоријанском календару, као и да у Светом писму пише да је тај дан Богородица повела свога сина у јерусалимски храм, гдје га је срео старац Симеон, који је тада рекао да су његове очи видјеле спасење за све народе.

Напоменуо је да се овај празник слави и као спомен на збор у Орашцу 1804. године кад је дигнут Први српски устанак, али и као Дан уставности Србије, када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Србије, односно Кнежевине Србије, познат као Сретењски устав.

Заједничко обиљежавање Сретења као Дана државности Србије и Дана државности Републике Српске утврђено је Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа на Свесрпском сабору у Београду 8. јуна 2024. године.

Српска православна црква слави Сретење Господње као успомену на дан када је Богородица први пут увела Исуса Христа у храм, гдје се срео са праведним старцем Симеоном.је, односно Кнежевине Србије, познат као Сретењски устав.

Заједничко обиљежавање Сретења као Дана државности Србије и Дана државности Републике Српске утврђено је Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа на Свесрпском сабору у Београду 8. јуна 2024. године.

Српска православна црква слави Сретење Господње као успомену на дан када је Богородица први пут увела Исуса Христа у храм, гдје се срео са праведним старцем Симеоном.