Ко је била Света Текла и зашто је називају првомученицом и равноапостолном

Српска православна црква сутра, 7. октобра, обиљежава Свету првомученицу и равноапостолну Теклу, ученицу апостола Павла, чије је име у хришћанском предању остало симбол истрајности у вјери.

Истог дана прослављају се и преподобни Симон, Свети краљ Владислав и преподобни Давид Српски.

Упозорење ловцима: У БиХ потврђен смртоносни вирус код зечева

Прича о Светој Текли почиње у младости, када је, слушајући проповијед апостола Павла, одлучила да прихвати хришћанство. Та одлука донијела јој је сукоб са породицом, прогоне и страдања, али је, према њеном житију, остала непоколебљива упркос свим притисцима.

Ко је била Света Текла и зашто је називају првомученицом

Према црквеном предању, Текла је рођена у Иконији, у угледној многобожачкој породици. Имала је осамнаест година и била је вјерена када је чула апостола Павла, чија ју је проповијед подстакла да живот посвети Христу и одустане од планираног брака.

Лоше вијести за возаче: Дизел би могао остати скуп све до 2027. године

Њена мајка противила се тој одлуци, а притисци су прерасли у прогон. Житије описује да је Текла била осуђена на спаљивање, али да је Божјом помоћи остала неповријеђена. Касније је у Антиохији, након што се супротставила покушају једног моћника да је узме силом, била бачена пред дивље звјери, које је, према истом предању, нису повриједиле.

По ослобађању је наставила да проповиједа Јеванђеље, а потом се повукла у околину Селевкије, гдје је живјела подвижнички. Предање њен живот повезује и са исцјељењима болесних.

Назив првомученица односи се на њено првенство међу женама које су страдале за Христа, док се као равноапостолна поштује због ширења хришћанске вјере.

Дан молитве и сјећања на српске светитеље

Празник Свете Текле прилика је да се вјерници кроз молитву и богослужење подсјете њеног живота, посебно храбрости са којом је остала вјерна свом избору. Њено житије у средиште ставља истрајност, чак и када подршка изостане међу најближима.

Истог дана обиљежава се и преподобни Симон, односно Стефан Првовјенчани, који је пред смрт примио монашки чин. Свети краљ Владислав, његов син, познат је као ктитор Милешеве и владар који је у своју задужбину пренио мошти Светог Саве из Трнова.

Преподобни Давид Српски, прије монашења кнез Димитрије, био је Вуканов син и унук Стефана Немање, а његова задужбина је манастир Давидовица код Бродарева.

Тако се 7. октобра у црквеном календару сусрећу сјећање на једну од најпознатијих жена раног хришћанства и духовно насљеђе српских светитеља из породице Немањића.