Каква ће зима бити ако је на Митровдан облачно?

Српска православна црква и вјерници данас славе Светог великомученика Димитрија, у народу познат као Митровдан.

Данашњи дан је у календару обиљежен црвеним словом и представља крсну славу бројних српских породица.

Овај славни и чудотворни светитељ родио се у Солуну. Измољен од Бога, Димитрије је био јединац, због чега је био с великом пажњом васпитан. Његов отац је био војвода Солунски; па кад му је отац умро, цар је поставио Димитрија за војводу умјесто оца.

Цар Максимијан нарочито му је препоручио да истребљује хришћане у Солуну. Али, Димитрије не само да није послушао цара него, напротив, јавно је исповиједао и проповиједао Христа Господа у Солуну. Када је то чуо цар, веома се наљутио на Димитрија, па када се враћао из рата против Сармата, цар Максимијан је свратио у Солун нарочито, да ствар испита. Призвао је цар Димитрија и испитивао га о вјери. Димитрије је јавно пред царем признао да је хришћанин, и уз то још изобличио царево идолопоклонство.

Разјарени цар бацио је Димитрија у тамницу. Знајући шта га чека Димитрије је уручио све своје имање свом послушнику Лупу, да раздјели сиротињи, и отишао у тамницу весео, због предстојећег страдања за Христа Господа. У тамници му се јавио анђео божји и рекао му: „мир ти, страдалче Христов, мужај се и крепи се!“

Послије неколико дана послао је цар војнике у тамницу да убију Димитрија. Војници су затекли светитеља Божјег у молитви и изболи га копљем. Тијело његово узели су хришћани потајно и сахранили. Из тијела Христовог страдаоца потекло је целебно миро, којим су се многи болесници излијечили. Ускоро је над моштима била подигнута мала црква.

Неки велможа Илирски Леонтије био је болестан од неизљечиве болести. Он је пришао моштима Светог Димитрија с молитвом и био потпуно исцјељен. Из благодарности подигао је Леонтије много већу цркву на мјесто старе. Светитељ му се јавио у два маха. Када је цар Јустинијан хтео да пренесе мошти светитељеве из Солуна у Цариград, искочиле су пламене искре од гроба и чуо се глас: „станите, и не дирајте!“. И тако су мошти Светог Димитрија остале заувијек у Солуну. Као заштитник Солуна Свети Димитрије много се пута јављао и много пута спасао Солун од велике биједе. Чудесима његовим броја нема.

Осим Срба и Грка, овог светитеља славе и Руси. Сматрају га покровитељем Сибира, који је освојен и Русији присвојен 26. октобра 1581. године.

Светом Димитрију посвећено је више од 120 храмова у Србији.

Крсна је слава бројних породица и име неких еснафа. У многим мјестима одржавају се завјетине. Његов лик налази се од 1388. године на грбу Сремске Митровице где се, такође, веома поштује овај светитељ.

Црквени историчари нису сагласни око тога да ли живот овог светитеља треба лоцирати у Солун или Сремску Митровицу, римски Сирмијум, јер најстарији документи који су сачувани потичу тек из 8. вијека.

Према једном тумачењу, мученик је погубљен у Сирмијуму, а остаци пренети у Солун, након освајања Срема од варвара. Грци су већ 413. подигли у Солуну базилику у којој су се чувале мошти Светог Димитрија. Град је сачуван, по предању, од земљотреса, болести, опсада. Свети Сава Српски, како бележи Доментијан “дође у солунски град и поклони се светом великом чудотворцу Димитрију и цјелива његову часну руку”.

Ако пада снијег на Митровдан каже се да је Свети Димитрије дошао на бијелом коњу, ако је облачно чека нас топла зима. Ако је ведро, по народном вјеровању, зима пред нама је оштра.