Јањић: Слике егзодуса најстравичније у новијој историји Европе

Слике егзодуса сарајевских Срба након потписивања Дејтонског споразума, када су чак преносили и посмртне остатке преминулих сродника, нешто је најстравичније виђено у новој историји Европе, па и свијета, изјавио је културолог Јован Јањић.
- Те слике свједоче о драми коју су преживјели Срби, али говоре и о томе да Срби нису видјели своју будућност у таквом окружењу и држави која се стварала након грађанског рата и `потписаног мира`- рекао је Јањић поводом 30 година од почетка егзодуса сарајевских Срба.

Јањић је рекао да су Срби народ који је вијековима живио и живи на подручју БиХ.

- То су његови етнички простори и зато је потребно, ако не може да живи у крајевима гдје нема своју власт, да бар остану свједочанства о томе да је некада ту живео - истакао је Јањић.

Он је указао да највећи злочин према једном народу није само убијање његових припадника, него убијање сјећања и брисање трагова о његовом постојању кроз историју.

Јањић каже да о размјерама тог егзодуса говоре и чињенице да је Сарајево прије грађанског рата у бившој БиХ био други по величини српски град, а данас је тамо српски народ постао мањина која се готово ни за шта не пита када се одлучује о судбини града и кантона у којем живе.

Он је оцијенио да се то што се догодило сарајевским Србима на неки други начин дешава чак и Србима у Србији - у пијемонту српства, те да се иде на њихово духовно убијање како би заборавили ко су, шта су и страдања кроз која су прошли.

- Нажалост, историја код нас се убрзано одвија, па под налетом многих догађаја често буде заборављено оно што не би смјело да се заборави, па чак и оно из непосредне прошлости - рекао је Јањић, српски писац, новинар и доктор културолошких наука, који је у јавности најпознатији као најобимнији биограф блаженопочившег патријарха Павла.

Масовни егзодус сарајевских Срба званично је почео 17. фебруара 1996. године из српских сарајевских општина које су након потписивања Дејтонског споразума припале Федерације БиХ /ФБиХ/ и трајао је готово цијели март те године.

Српско становништво је напустило територије које су током рата бранили, износећи и своје мртве, јер нису жељели да остану под влашћу ФБиХ, а тиме је њихова у стварању Републике Српске постала немјерљива.

Процјењује се да је 120.000 до 150.000 Срба напустило своје домове у општинама Илиџа, Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Рајловац, Грбавица и Ново Сарајево, а један од најпотреснијих аспеката била је ексхумација и преношење посмртних остатака српских бораца.