Институт за јавно здравство: Пушење значајно оптерећује здравствени систем, смањити изложеност дуванском диму

Епидемија пушења једна је од највећих пријетњи јавном здрављу, значајно оптерећује здравствени систем, па су и нови здравствени прописи о забрани пушења у затвореним јавним просторима усмјерени на превенцију хроничних болести, речено је у Институту за јавно здравство Републике Српске.

Поводом Националног дана борбе против дуванског дима, 31. јануара, у Институту су рекли Срни да је активно пушење директно повезано са малигним обољењима, посебно раком плућа, бронха, грла, уста и других органа дисања, хроничним опструктивним болестима плућа.

Такође, повезује се и са другим респираторним, али и кардиоваскуларним болестима, укључујући инфаркт миокарда и мождани удар, болестима периферних крвних судова, хроничним бронхитисом и емфиземом, проблемима са репродукцијом, као што су смањење плодности и негативни исходи у трудноћи.

Специјалиста хигијене и здравствене екологије у Институту Душанка Данојевић истакла је забрињавајући податак да се 17,4 одсто младих у Републици Српској узраста од 13 до 15 година изјаснило да ће наставити да конзумира дуван и дуванске производе.

Она је навела податке Глобалног истраживања пушења које је спроведено 2018. године, према којем је у Републици Српској код школске дјеце и омладине узраста од 13 до 15 година пушење било распрострањено и у популацији најмлађих, чак 38,9 одсто.

Од тога је, каже, било 41,1 одсто дјечака и 36,8 одсто дјевојчица, који су пробали дуван или неке друге дуванске производе.

Данојевићева је нагласила да је нови Закон о заштити здравља становника Републике Српске од дуванских и осталих производа за пушење значајан корак за заштиту здравља и превенцију обољења јер забрањује рекламирање, промоције и спонзорисање производа за пушење, те ограничавање продаје малољетнима.

Она сматра да треба смањити доступност ароматизованих нових производа који су посебно дизајнирани за младе, а своде се на уживање у пари у којој се ограничавају дозе никотинских соли и концентрисане карактеристичне ароме, које су као хемикалије веома токсичне за тинејџере.

Нагласила је да је приоритетни циљ заштита и унапређење здравља дјеце и младих, као најосјетљивијих група у друштву, а да је досљедна примјена закона кључан корак ка здравијем окружењу и одговорнијем односу према јавном здрављу.

„Глобална здравствена стратегија и препоруке од Свјетске здравствене организације подржавају потпуне забране пушења у јавним затвореним просторима као ефикасну мјеру смањења здравствених ризика“, рекла је Данојевићева.

Она је напоменула да општи подаци за Републику Српску сугеришу да је велики дио умрлих од кардиоваскуларних болести, рака плућа и хроничне опструктивне болести плућа повезан са пушењем, које узрокује и значајан удио пријевремених смрти и болести, а тиме и већи терет за здравствени систем.

Указала је да пасивно пушење представља значајан здравствени ризик јер садржи исти скуп штетних супстанци као и активно, повећава ризик од срчаних и плућних болести чак и код оних који не пуше, а посебно је опасно за запослене у окружењима без забране пушења.

Она је навела да је епидемија пушења једна од највећих пријетњи јавном здрављу са којом се свијет икада суочио и одговорна је за више од седам милиона смртних случајева годишње, укључујући 1,6 милиона непушача који су изложени пасивном пушењу.

„Око 80 одсто од 1,3 милијарде корисника дувана у свијету живи у земљама са ниским и средњим приходима“, рекла је Данојевићева и додала да се у диму цигарете налази више од 7.000 штетних хемикалија.

Данојевићева је истакла да пасивно пушење, односно изложеност дуванском диму, има сличне ефекте, укључујући већи ризик од респираторних проблема, на примјер, погоршања астме и бронхитиса код дјеце и повећаног ризика од срчаних болести, одређених облика рака, чак и код непушача.

„Непушачи удишу 80 одсто присутног дима који улази преко плућа, коже, слузокоже уста, ока и тако постају жртве себичности пушача“, рекла је Данојевићева.

Подаци Свјетске здравствене организације из 2022. године показују да на глобалном нивоу најмање 37 милиона тинејџера, узраста од 13 до 15 година, користи неки облик дувана, док у Европи у том периоду пуши 11,5 одсто дјечака и 10,1 одсто дјевојчица.