Храм Светих апостола Петра и Павла на понос свих Срба из Какња

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом истакао је да је Храм Светих апостола Петра и Павла у Какњу на понос Срба и да је током вијека постојања био свједок тешких времена за српски народ и Српску православну цркву /СПЦ/ на овим просторима.

"Ово је прилика да се сјетимо оних који су овај храм основали, подигли, чували који су се овдје у њему Богу молили и причешћивали, који су се као и ми данас сабирали да славе име Господње", навео је митрополит дабробосански у бесједи током Свете архијерејске литургије поводом 100 година од освештања и завршетка градње Храма Светих апостола Петра и Павла у Какњу.

Митрополит Хризостом је напоменуо да је Храм подигнут током тешких времена 20. вијека благословом Светог свештеномученика Петра, митрополита дабробосанског.

"Али, брзо су наступила тешка времена злочина, геноцида, уништавања свега у Другом свјетском рату, па безбожни атеизам послије тога. Потом поново рат од 1992. до 1995. године, па све опет до дана данашњег. Али ко ће као Бог, можда нико није очекивао да се ми Срби састанемо овдје у храму Светих апостола Петра и Павла, али гле чуда Божијег!", истакао је митрополит дабробосански.

Митрополит је указао да Храм Светих апостола Петра и Павла прије никада није био овако грађевински и ентеријерски опремљен као данас.

"Нека буде слава Богу за све оно што нам је дао, што је окријепио прије свега вашег свештеника, проту Драгишу, али и све вас и све приложнике, добротворе, људе добре воље који су у срцу свом осјетили потребу да се помогне овај храм који је везан за град Какањ, али и за сваког Србина, па чак и сваког грађанина овог мјеста", рекао је митрополит дабробосански Хризостом.

Храм Светих апостола Петра и Павла у Какњу подигнут је 1925. године трудом и жртвом православних вјерника овог краја и током једног вијека био је духовни ослонац Срба на какањском подручју.

Идеја о градњи храма јавила се још у другој половини 19. вијека, када је свештеник Глиша Митровић служио на овом простору, а потом је 1884. године свештеник Димитрије Малешевић упутио молбу митрополиту Сави Косановићу за изградњу цркве и парохијског дома.

Темељи су освештани 1924. године, а радови су завршени годину касније. Храм је освештао митрополит Петар Зимоњић 11. октобра 1925. године, чиме је започето ново поглавље духовног живота Срба у Какњу.

У Дому културе у Какњу за сутра је предвиђена духовна академија током које ће протојереј-ставрофор Ранко Билинац говорити о историјату цркве у Какњу, а у програму ће наступити Српско пјевачко друштво "Слога".

У припреми је и монографија о храму Светих апостола Петра и Павла у Какњу, чије је објављивање планирано за наредну годину.

Да ли је Трамп заспао? Због снимка на друштвеним мрежама огласила се и Бијела кућа