Граорац у Мркоњић Граду: Породице српских жртава још нису дочекале правду

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац изјавила је данас у Мркоњић Граду да је, нажалост, судска пракса у БиХ таква да породице српских жртава из протеклог рата још нису дочекале правду и да кривци за злочине одговарају.

31 година од злочина над Србима из западнокрајишких општина: Служен парастос и положени вијенци

На обиљежавању 31 године од злочина над више од 2.000 Срба из западнокрајишких општина које су починиле хрватске и муслиманске снаге, Граорчева је поручила да је важно да се српски народ свих злочина сјећа, памти и документује, јер се само на тај начин може спријечити да се било шта слично понови.

"Десети октобар је један од најтежих дана за становнике Мркоњић Града и околних општина јер су тих дана доживјели етничко чишћење. Стојимо на мјесту на којем су се налазили посмртни остаци 181 борца и цивила и за њихове породице ово је један од најтежих дана", рекла је Граорчева.

Минић у Мркоњић Граду: Жељели су да нас нема, али наша је дужност да чувамо свој народ и Српску

У Мркоњић Граду се обиљежава 31 година од злочина над више од 2.000 Срба из западнокрајишких општина које су починиле хрватске и муслиманске снаге.

Обиљежавању присуствује предсједник Владе Републике Српске Саво Минић, представници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, представници Владе Србије, начелник општине Драган Вођевић, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука, представници општина и градова, организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, посланици у Народној скупштини Републике Српске, представници Републике Српске у заједничким институцијама, као и породице страдалих.

Каран: Протјеривање Срба из Западне Крајине имало је јасан циљ - трајно етничко чишћење и истребљење

Оружане снаге Хрватске, ХВО-а и такозване Армије БиХ су у агресији на 13 западнокрајишких општина протјерале 120.000 Срба са њихових вјековних огњишта.

Међу 2.214 убијених су 753 српска цивила, од којих се 149 воде као нестали, као и 1.461 припадник Војске Републике Српске, од којих се њих 79 још воде као нестали.