Грађани Гламоча против бојног поља: Одборници одлучују о Хелезовом полигону

Становници Гламоча јасно су поручили да су против позиционирања војног полигона који би заузимао огромну површину те локалне заједнице, а на потезу је сада Општинско вијеће које треба да донесе одлуку да ли су намјере Министарства одбране БиХ од јавног интереса.

Министарство одбране БиХ на чијем је челу Зукан Хелез намјерава да у Гламочу на 102 квадратна километра земљишта, што је око десет одсто територије те општине, позиционира локални полигон обуке и стрелишта "Гламоч" гдје би се, поред уништавања минско-експлозивних средстава, одвијала и борбена обука, артиљеријско-ракетно гађање, те тестирали оружани системи. Планирани полигон не би служио само за уништавање минско-експлозивних средстава, већ и за борбену обуку, артиљеријско-ракетна гађања и тестирање оружаних система. Реализација пројекта подразумијева и експропријацију земљишта и трајни пренос власништва на Министарство одбране БиХ.

Прича о овом полигону услиједила је након што су покренуте активности на измјештању постојећег полигона "Барбара" на којем су се у претходном периоду уништава минско-експлозивна средства.

Своје планове Министарство одбране предочило је одборницима Општинског вијећа Гламоча, а након тога затражено је да се одржи јавна расправа на којој би се становници и сви остали заинтересовани изјаснити о томе да ли су или нису за полигон. Јавна расправа одржана је почетком ове седмице и окупила је велики број грађана који су пуна три сата негодовала по питању поменутих планова Министарства одбране.

- На јавну расправу одазвао се велики број грађана и сви они који су обратили негодовали су и поручили да су против полигона. Сматрају да захтјев Оружаних снага БиХ, односно Министарства одбране, под хитно треба одбацити - казао је "Гласу" начелник Гламоча Небојша Радивојша.

Нагласио је да је сада на потезу Општинско вијеће које треба да се изјасни о свему, односно да ли прихватају захтјев за јавни интерес или не по питању позиционирања војног полигона.

- То изјашњење одборници Општинског вијећа треба да донесу на основу грађанских изјава са јавне расправе. Према мом мишљењу захтјев за изградњу полигона неће бити подржан - сматра Радивојша и додаје да би сједница Општинског вијећа о овом питању требала бити ускоро одржана.

Одборница СНС ФБиХ Јелка Врањеш наводи да су јавној расправи поред великих броја становника Гламоча присуствовали и људи из дијаспоре који имају имовину у тој општини, као и представници завичајних удружења.

- Надам се да ће одборници послушати став грађана. Сви су јасно рекли не. Сада требамо да чекао сједницу Општинског вијећа, а која би требала да буде одржана већ идућег мјесеца. Тада ћемо коначно све знати - казала је "Гласу" Врањешева и додала да се нада да ће одборници послушати грађане.

Јавној расправи нису, наводи она, присуствовали сви одборници бошњачких и хрватских странака, као и предсједник Општинског вијећа Марко Дамјановић који је из ХДЗ-а.

Како је навела почетну коалицију у Општинском вијећу чини ли су СНСД, ХДЗ, СДА и СДП.

- Сада је то доста конфликтно. За доста приједлога и одлука начелник нема подршку те почетне коалиције. Не постоји тренутно стабилна скупштинска већину, али то се неће тицати питања о полигону - казала је Врањешева, која је поновила да треба одбити захтјев за позиционирање војног полигона у Гламочу, а који би према зацртаним плановима заузео огромну површину те локалне заједнице.

ГЛАМОЧКО ПОЉЕ ДАР ОД БОГА

Јавној расправи присуствовао је и предсједник Завичајног удружења "Гламочко коло" Мићо Радоја који је казао да је погубна идеја о изградњи војног полигона у Гламочу.

- То наше поље је дар од Бога. Тамо људи живе од пољопривреде. У посљедње вријеме у Гламочу је заживио и туризам, јер људи долазе са свих страна да уживају у љепотама природе. Полигон би све то угрозио - казао је Радоја "Гласу" и додао да су на јавној расправи чуло и то да је у плану и изнајмљивање полигона другим војскама.

Навео је да учешће у јавној расправи није узео нико од одборника из бошњачких и хрватских странака.

- У општинском вијећу има шест одборника из реда српског народа, док је девет из реда бошњачког и хрватског народа. Нисам сигуран да ће гласање бити тек тако на Општинско вијеће. Постоји сумња да ће се Хрвати и Бошњаци окренути и да ће у овом случају Срби бити мањини - поручио је Радоја.