Епископ Сергије: Пост – вријеме за Бога и ближње

Дочекујући почетак Поста који нас ненаметљиво уводи у тајну Рођења Христовог, отворимо двери сопственог срца за све оне од којих су нас одовојили вријеме, обавезе и разноразни животни путеви и странпутице, како бисмо бар мало застали, осврнули се иза себе и око себе, да бисмо угледали Лик Христов у себи и ближњима, рекао је епископ Сергије, бихаћко-петровачки и рмањски.

Текст преносимо у цијелости:

Тешко је, чини се, у времену које нас немилосрдно гази, усправити очи к Небу, застати и помолити се, ослушнути вапај оних који пате и постати раме за плакање и рука која даје онима којима треба, јер дани у којима трајемо воде нас, све заједно, у једну другу, изопачену стварност у којој је човјек човјеку вук.

Христос нам, у Јеванђељу по Матеју, поручује: "Ево, ја вас шаљем као јагањце међу вукове. Зато будите лукави као змије а безазлени као голубови" (Мт. 10, 16). Будимо лукави да бисмо спознали замке у које нас увлачи свијет који је обојен ратовима, похлепом и гордошћу, али у својој дјечијој безазлености сачувајмо љубав према Богу и свједочимо је у односу са ближњима.

Пост је најмање уздржавање од мрсне хране, а његова суштина огледа се у жељи и способности свакога од нас да постане бољи и Богу ближи него што је до јуче био. Пост је пут поплочан трудом и украшен љубављу, без које овај свијет није ништа друго до тамница наших дарова.

Рођени смо да волимо, да будемо вољени, да дајемо и да примамо, али и да се кроз дјела милосрђа и братске љубави приближимо једни другима; да се потрудимо, као истинска браћа, да измирени са собом и са онима око себе кренемо у сусрет Ономе Који се ради нас и ради нашег спасења Оваплотио и постао Човјек, да бисмо Њиме васкрснули у Посљедњи Дан.

Руке Христове за нас су увијек широм раширене, Господ нас чека као отац блудног сина, да се покајемо и кренемо Му у сусрет и загрљај, који не мијења само живот појединца већ читав свијет. У том загрљају почива наше спасење, наш прелазак из времена у вјечност, из зла овога свијета у вјечно добро Вишњег Јерусалима.

Вријеме још увијек стоји пред нама, а Пост отвара двери покајања. Зато, искористимо четрдесет дана да се истински покајемо, да замолимо за опрост оне које смо можда повриједили или разочарали, али и да обиђемо оне који су остављени и сами, да помогнемо онима којима ће наша помоћ бити драгоцјена, као и да се обнове нарушени породични односи.

Ако не знамо којим путем требамо ићи, важно је препознати знакове поред пута, а томе нас учи Јеванђеље. Зато се изнова вратимо његовим спасоносним истинама, да бисмо Богомладенца Христа дочекали као Онога чија је жртвена љубав једини спас за човјека и човјечанство.

Не чекајмо да се промијене људи и околности. Мијењајмо себе и тиме ћемо испунити оно што Господ од нас очекује.

Желећи свима срећне, плодоносне и благословене дане Божићног поста, братски, синовски и очински поздрављам сву браћу и сест