Егзодус сарајевских Срба не смије бити заборављен

Циљ округлог стола "Затирање и егзодус сарајевских Срба крајем 20. вијека" јесте да се ова изузетно важна и болна тема сагледа на научно утемељен и одговоран начин, уз допринос релевантних стручњака из различитих области, рекла је вршилац дужности директора Института историјских наука Мирјана Лукић.

Лукићева је истакла да се округли сто, који се одржава у Ректорату Универзитета у Источном Сарајеву, организује у оквиру обиљежавања 30 година од егзодуса сарајевских Срба, с намјером да се о овој теми говори из научног угла и омогући шире разумијевање историјских догађаја.

"Жељели смо да окупимо релевантне стручњаке како бисмо допринијели бољем разумијевању теме, али и да чујемо различите стручне приступе и анализе", рекла је Лукићева новинарима.

Према њеним ријечима, један од кључних циљева скупа јесте и његовање културе сјећања и памћења.

"Ово је наш начин да се подсјетимо на оно што се догодило, да сачувамо сјећање, али и да будућим генерацијама оставимо истину коју не смијемо заборавити", нагласила је Лукићева.

Организатори округлог стола "Затирање и егзодус сарајевских Срба крајем 20. вијека" су Универзитет у Источном Сарајеву, Институт историјских наука и Филозофски факултет.

Масовни егзодус сарајевских Срба почео је 17. фебруара 1996. године из српских сарајевских општина које су након потписивања Дејтонског мировног споразума припале Федерацији БиХ и трајао је готово до краја марта.

Процјењује се да је 120.000 до 150.000 Срба напустило своје домове у општинама Илиџа, Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Рајловац, Грбавица и Ново Сарајево, а један од најпотреснијих аспеката била је ексхумација и преношење посмртних остатака упокојених на територију Републике Српске.