Други дан славе: Да ли се поново пали славска свијећа?

Свети Никола (Никољдан) традиционално се доживљава као једна од највећих породичних слава код Срба- толико раширена да се у народу одавно удомаћила реченица да "пола Срба слави, а пола иде на славу".

Управо зато се, одмах послије 19. децембра, отвара исто питање: ако гости долазе и сутрадан, да ли је "други дан славе" нешто што прописује Црква - или је то више ствар организације, комшилука и навике?

Шта Црква сматра суштином славе

У црквеном тумачењу, крсна слава је прије свега духовни, породични празник: прослављање Бога и светитеља-заштитника дома, уз јасне славске симболе и обред. Епархије у својим упутствима наглашавају да је слава "највећа светиња" породичне традиције и да се везује за дом и породицу, а не за пуку гозбу.

У пракси, оно што се у црквеним текстовима стално истиче као "основ" јесте славски колач, жито, свијећа и вино, уз молитву и (по могућности) учешће у литургији и освећење колача/жита.

Црквена правила не прописују обавезан "други дан славе" као засебан, једнако важан наставак славе. Литургијски, празнује се дан светитеља - а кућно окупљање може да траје колико породица жели, може и да се организује у више термина, али то спада у домен обичаја и практичности.

Зато се у народу и појавио "продужетак" - посебно код великих слава попут Никољдана: једни госте распореде у таласе (породица и кумови првог дана, пријатељи сутрадан), други због посла не стигну на дан славе, па дођу наредног дана, а трећи једноставно наставе дружење.

Како је настао "други дан славе": патерице, патарице и кућна логистика

У појединим крајевима други дан се назива патерице/патарице, негд‌је се помињу и локални називи за наставак славе у ужем кругу. Популарни водичи о обичајима то описују као наставак кућног гостопримства, али уз поруку да суштину славе чине основни славски симболи.

Другим ријечима: сутрадан није "нова слава", већ најчешће "распоред гостију" - народни слој обичаја који је израстао око славе.

Шта са свијећом и кољивом "другог дана"

Највише недоумица у пракси настаје око тога да ли се славска свијећа пали и сутрадан и да ли се жито и даље износи пред госте.

Црквено тумачење које се преноси кроз текстове свештеника у медијима иде у истом смјеру: свијећа је првенствено везана за дан славе и обред, али ако и сутрадан имате госте, смисао није у "формализму", већ у молитви - може се упалити уз породичну молитву. Такође се наглашава да се жито не баца и да се може служити док се не потроши.

Никољдан и пост: зашто је "други дан" често исти као први

Код Никољдана додатну улогу има чињеница да празник пада у вријеме Божићног поста, па је славска трпеза у великом броју кућа посна - и када се настави сутрадан, тај режим се обично не мијења. И зато многи "други дан" доживљавају као природан наставак, а не као ново славље, преноси "24Седам".