Додик: Страдање српских бораца у Жепи и на Требевићу је трајни завјет да чувамо истину

Предсједник Милорад Додик изјавио је да је 4. јун 1992. године, када је мучки убијено 45 српских бораца у кланцу у Жепи, у засједи коју су им, упркос претходном договору, поставили муслимански злочинци, црни датум за Пале и сарајевско-романијску регију.

„Наши храбри борци кренули су ка Жепи у племениту и хуману мисију да доставе храну, воду и санитетски материјал својим саборцима, њих 13, који су обезбјеђивали радио-релејни објекат на Зловрху. Упркос претходном договору о мирном проласку колоне, мучки напад муслиманских војника из засједе показао је суровост и бестијалност оних који никада нису марили за дата обећања, дату ријеч, договор, а још мање за животе људи”, истакао је Додик за Срну поводом 34 године од страдања 45 српских војника у Жепи.

Додик је подсјетио да су тог 4. јуна 1992. године Пале биле завијене у црно, јер скоро да није било куће која није изгубила свог најближег.

„То је дан туге, бола и сјећања, али и дан када се са посебним поштовањем поклањамо жртви људи који су своје животе положили да би помогли саборцима. Свако од тих 45 имена представља једну угашену младост, једну породицу која је остала без сина, оца, брата или супруга. Њихова жртва не смије бити сведена на број, нити препуштена забораву. Она је трајни завјет нашем народу да чувамо истину о страдању Срба и да његујемо културу памћења као темељ националног достојанства и поноса”, нагласио је Додик.

Он је навео да четири дана након њиховог страдања, на дан сахране 8. јуна 1992. године, док јауци ожалошћених мајки и родбине одјекују улицама Пала, муслимански злочинци поново показују да им ништа није свето, већ кукавички, како они само и могу и знају, нападају и покушавају да изврше пробој на Требевић, знајући да су линије ослабљене јер је већина бораца била на посљедњем испраћају својих саборца страдалих у кланцу у Жепи.

„Муслимански војници искористили су ову привремену рањивост и тугу српских бораца, као и ослабљену бројност у рововима на Требевићу и кренули у силовити пјешадијски напад на подручју Видиковца и околних кота, с циљем да пробију линију, овладају кључним висовима и продру дубље ка територији Пала”, подсјетио је Додик.

Он је навео да је вијест о овој још једној мучкој, али жестокој акцији муслимана, који су нахрлили према Требевићу, српске борце затекла у вријеме сахране, те су сви одмах реаговали и директно са гробља пребачени на требевићке положаје да би зауставили њихов продор.

„Да није било њихове брзе и правовремене реакције, питање је шта би тада било са цијелим овим подручјем Требевића, Пала и даље ка Романији. Иако су претрпјеле губитке, српске снаге су успјеле да се консолидују и потисну непријатеља на почетне положаје, чиме је спријечен планирани пробој ка Палама чије би посљедице биле несагледиве”, нагласио је Додик.