Ђокић на форуму у Београду: Дрина је неискориштен енергетски бисер Европе

Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић истакао је данас на Београдском енергетском форуму да је подручје Дрине неискориштен енергетски потенцијал региона и Европе. Ђокић је на панелу "Енергетска транзиција Југоисточне Европе: сарадња, отпорност, лидерство" рекао да се ради на томе, нагласивши да је веома значајна међудржавна сарадња како би се реализовали пројекти, попут градње Хидроелектране "Бук Бијела".

Он је најавио да ће Република Српска до 2028. године завршити неколико важних електроенертегских пројеката попут градње хидроелектрана и соларних електрана и учинити све да и даље напредује у овом сектору.

"Свјесни смо свих изазова, а за нас је тренутно најпроблематичнија примјена модела CBAM. Очекујемо да ће и Репубика Српска и БиХ бити изузете од пуне примјене онога што је овим моделом дефинисано јер би то могло имати изузетно негативене ефекте, не само на укупну индустријску активност, већ и на грађане због великог и наглог скока цијене енергије, што је недопустиво", рекао је Ђокић.

Он је оцијенио да се регион све боље енергетски повезује и да су земље све успјешније у обезбјеђивању диверсификације извора снабдијевања енергије, првенствено гаса.

Ђокић је рекао да Република Српска гради магистрални гасовод дужине 500 километара, што је изузетно вриједна инвестиција која ће у наредних пет година бити финансирана властитим средствима.

"Али, забринути смо да ли ћемо имати могућност приступа изворима снабдијевања на начин какав данас видимо. Примјер је Сјеверни ток. Европа га је градила са Гаспромом, а коштао је око 17 милијарди евра. Данас је тај пројекат неупотребљив и спречава се његово организовано кориштење", навео је Ђокић.

Он је навео да се поставља питање да ли у неком тренутку и "Турски ток", који је вриједан седам милијарди евра, може да буде елиминисан на сличан начин, из политичких разлога, због чега се намеће питање да ли ће велики инвеститори у наредном периоду бити дугорочно заштићени од политичких утицаја.

"Сматрамо да би европска политика требала да обрати пажњу на своје партнере и велике инвеститоре попут оних који су градили Сјеверни ток. Нама је превасходни циљ да у Републици Српској и БиХ изнутра дамо допринос општој сигурности и стабилности у земљи. До сада смо успијевали у томе уз огромне напоре", нагласио је Ђокић.

Он је рекао да је Република Српска посветила велику пажњу декарбонизацији и да је сада удио обновљивих извора енергије знатно већи него раније, као и да се ради на томе да у догледној будћности буде још израженији.

Ђокић је истакао да је Српска уложила велика средства у одсумпоравање термоелектране која је словила за једног од потенцијално највећих загађивача у Европи.

Он је најавио да ће у Народној скупштини ускоро бити усвојени законски прописи који ће омогућити складиштење енергије, што ће, како је истакао, бити нови замајац енергетском сектору у Републици Српској јер ће то, између осталог, привући и нове инвестиције.

"Наша Електропривреда тренутно гради три велика постројења, а приватни партнер још једну вјетроелектрану. Очекујемо да ћемо то завршити у наредне двије године. Са Србијом радимо пројекат ХЕ Бук Бијела, а спремни смо заједно да радимо - БиХ, Србија, Црна Гора и Хрватска на развоју других енергетских пројеката у региону", рекао је Ђокић.

Он је оцијенио да су будућност - нове инвестиције, опредјељење ка обновљивим изворима енергије и диверсификацији извора снабдијевања, али и улагања у обнову преносне мреже која је прилично застарјела.