Деманти на нетачне и тенденциозне наводе о ловишту "Мањача"

Поводом нетачних, непотпуних и тенденциозних навода који су се појавили у јавности у вези са радом и статусом Ловачког удружења „Мањача–Стричићи–Бањалука“, сматрамо својом обавезом да ради истинитог и објективног информисања јавности изнесемо сљедећи деманти.

Ловачко удружење „Мањача–Стричићи–Бањалука“ је стабилно, организовано и функционално удружење које у континуитету од 30 година постоји и испуњава све законом прописане обавезе, као и обавезе према ресорном министарству и Ловачком савезу Републике Српске. Супротно наводима који се пласирају у јавности, наш рад и постојање имају јасан правни, фактички и друштвени основ.

Нетачне су тврдње да је ловиште „Мањача“ изузетак или преседан због свог просторног обухвата. У пракси постоје и друга ловачка удружења чија се ловишта простиру на територијама више локалних заједница, као и постојање више ловачких удружења унутар територије једне општине, што представља уобичајену и дозвољену праксу у ловству Републике Српске.

Као одговорни домаћини ловишта, ловци Мањаче су током година улагали значајна средства и сопствени рад у изградњу, унапређење и одржавање бројних ловнотехничких и ловноузгојних објеката, чиме су директно допринијели очувању дивљачи, природе и стабилности ловишта.

Ловачко удружење „Мањача–Стричићи–Бањалука“ броји укупно 317 чланова, од чега је око 220 стално активних, што јасно потврђује да се не ради о малом или нелегитимном удружењу, већ о озбиљној, активној и организованој ловачкој заједници.

Посебно наглашавамо да чланове удружења чини претежно локално становништво Мањаче – људи који на овом простору живе, раде и остају, те имају природно и морално право да учествују у очувању и газдовању ловиштем свог краја.

Одбацујемо тврдње о „личним интересима“, „утицајним појединцима“ и наводним притисцима. Ловци Мањаче су се још једном ујединили као одговор на континуиране притиске и очигледне покушаје да се њихова права умање, прије свега кроз интензивно лобирање Ловачког удружења „Змијање“, за које нам је познато да својим дјеловањем нарушава добре комшијске и ловачке односе са околним ловачким удружењима, укључујући ЛУ „Лисина“ Мркоњић Град, ЛУ „Рибник“ Рибник и ЛУ „Сана“ Оштра Лука. Сматрамо да наведена удружења немају стварни интерес заснован на простору, потребама и животу становништва Мањаче, те да се њихово укључивање у ову проблематику не може оправдати разлозима заштите ловства.

Ловце и становништво Мањаче у овом процесу предводи угледни домаћин, отац троје дјеце и члан Ловачког удружења „Мањача–Стричићи–Бањалука“, господин Раде Божић. Ловци овог удружења су јединственог става да их управо Раде Божић предводи у борби за очување њихових природних ресурса, права и достојанства, као што се већ посљедњих неколико деценија активно залаже за интересе становништва на платоу Мањаче, досљедно и одговорно, увијек стављајући општи интерес локалне заједнице испред личних и парцијалних циљева.

Ради потпуног и објективног сагледавања размјера захтјева, истичемо да четири наведена околна ловачка удружења заједно газдују са око 207.000 хектара ловишта, док Ловачко удружење „Мањача–Стричићи–Бањалука“ газдује са око 30.000 хектара, што чини приближно 14,5% у односу на укупну површину којом газдују наведена удружења. Упркос тој чињеници, постоји очигледна намјера да се Мањачи одузме и тај дио, који је за локално становништво од суштинског значаја.

Посебно истичемо да становништво и ловци Мањаче неће тако лако предати нити мирно посматрати константне нападе на своја вјековна огњишта и право да лове тамо гдје су ловили њихови прадједови и дједови, и гдје данас живе и лове њихови синови. У наредном периоду народ ће се окупити са свих дијелова Мањаче – из свих села, са платоа и обронака – те покренути и потписати петицију у сврху очувања једине нам Мањаче.

Подсјећамо да ни у вријеме комунизма, али ни у периодима прије тога, народ никада није дозволио да се Мањача „цијепа“ нити да се нарушава њен јединствени простор и право домаћина на свој праг. Тако ће бити и сада. Сложно ћемо чувати и сачувати Мањачу, без обзира на цијену коју овај народ вјековима плаћа бранећи се од разних напада – па и од покушаја да му се одузме вјековно право да лови на својим огњиштима.

Живот на Мањачи јесте тежак и суров, Мањача је остала неразвијена, али таква каква јесте – она је наша, једина и најврједнија.

На крају, наглашавамо да ово није борба против других ловаца, већ борба за очување права локалног становништва Мањаче, законитости, равноправности и очувања добрих међуљудских и комшијских односа, који не смију бити жртвовани зарад парцијалних интереса.