Данас славимо највећег Христовог праведника

Српска православна црква и вјерници прославиће 5. новембра Светог апостола Јакова, једног од најправеднијих и најстрожих сљедбеника Христових. Његов живот био је оличење скромности и одрицања од свега тјелесног, али и примјер истинске љубави према Богу и људима. Овај празник доноси и посебне обичаје, нарочито за неудате дјевојке, али и важно упозорење онима који живе у изобиљу.

Живот потпуног одрицања: "Кожа му се на кољенима стврднула од молитве"

Свети Јаков, син праведног Јосифа, обручника Пресвете Богородице, од младости је изабрао пут чистоте и молитве. Носио је власеницу, спавао врло мало, дане и ноћи проводио у клечању и молитви, а од честог метанисања кожа на кољенима му је постала тврда као камен. Никада није окусио вино, маст, ни уље, живио је само о хљебу и води и остао девственик до краја живота.

У народном предању посебно се памти тренутак када су Јосифови синови дијелили очеву земљу, а једини Јаков прихватио малог Исуса као свог сунаследника. Због тога је назван "братом Господњим".

Апостол који је први служио свијету литургију

Када је Исус започео проповијед, Јаков је повјеровао у Њега и у потпуности посветио живот вјери. Послије Христовог васкрсења, Господ му се указао прије осталих апостола, што показује колико га је волио и цијенио.

Јаков је касније постао први епископ Јерусалимски и саставио прву хришћанску литургију, коју су касније прилагодили Свети Василије Велики и Свети Јован Златоуст.

Био је познат по томе што је све богатије људе упозоравао да не забораве понизност:

"Као што цвијет травни увене кад га огрије сунце, тако и богаташ нестаје са свим својим славољем."

Упозорење богатима и порука о праштању

Свети Јаков је говорио да Бог бира сиромашне овога свијета да буду богати вјером, и да ће наслиједити Царство небеско.

Његове ријечи и данас одзвањају као опомена:

"Нису ли богаташи ти који вас угњетавају и зар вас они не вуку на судове?"

Он је подсјећао да ће неправда и похлепа увијек бити примијећене од Бога:

"Гле, вапије плата радника који су пожњели њиве ваше, коју сте им закинули; вапаји жетелаца дођоше до ушију Господа Саваота."

Мученичка смрт праведника

Када је у Јерусалиму завладао првосвештеник Анан, Јаков је постао мета због проповиједања о Христу. Током Пасхе наређено му је да са крова храма говори против Исуса, али је он јавно свједочио да је Христос син Божји. Разјарени свештеници су га оборили с крова и каменовали.

Пао је тешко рањен, али је на кољенима подигао руке и молио се за своје убице ријечима:

"Опрости им, Господе, јер не знају шта чине."

Умро је у својој 63. години и ушао у историју Цркве као Јаков Праведни.

Обичаји за празник Светог Јакова

На дан Светог Јакова, народ поштује низ старих обичаја и вјеровања. Неудате дјевојке у поноћ уочи празника треба да се умију хладном водом, како би заштитиле тијело од злих духова и обезбиједиле себи здравље и срећан брак.

Такође, на овај дан сви вјерници треба да се сјете праштања. Каже се да треба "опростити злим језицима" - онима који су нас клеветали, оговарали или повриједили ријечима.

Свети Јаков нас учи да је праштање знак снаге, а не слабости, и да онај који искрено прашта, бива ослобођен тежине гријеха и незадовољства.

Порука празника

У сриједу, када славимо Светог апостола Јакова, подсјетимо се његовог живота и примјера. Његове ријечи о скромности, поштењу и праштању важе и данас, можда више него икада.

Дјевојке нека у поноћ испуне свој обичај, а сви заједно се сјетимо да опростимо - и онима који то нису заслужили. Јер, како је говорио Свети Јаков, "Бог је изабрао сиромахе да буду богати вјером" - и то је благо које никада не пропада, пише Телеграф.

Калас: Црна Гора генерално највише спремна за чланство у ЕУ