Данас не заборавите своје упокојене: Славимо Преподобног Исакија

Српска православна црква (СПЦ) и њени вјерници данас молитвено обиљежавају дан посвећен Преподобном Исакију Исповједнику, односно Преподобном Исакију Далматинском, великом подвижнику и исповједнику православне вјере, чији је живот остао упамћен као свједочанство храбрости, истрајности и непоколебљиве вјере пред прогонима и неправдом.

У вријеме цара Валента, када је Црквом завладало велико гоњење православних од стране аријанаца, Исакије је напустио своју пустињу на Истоку и дошао у Цариград како би храбрио вјернике и отворено свједочио истину вјере. Његов долазак у пријестоницу није био вођен жељом за славом, већ дубоком унутрашњом потребом да заштити Цркву и посвједочи православље.

Пред самим царем излазио је више пута, опомињући га да престане са прогоном и да отвори цркве правовјернима. Његове ријечи биле су смирене, али одлучне, а његова вјера толико снажна да се није устручавао ни да стане пред владара, ухвати узду његовог коња и поново упути молбу и упозорење о Божјој правди.

Разјарен због његове смјелости, цар је наредио да Исакије буде бачен у јаму пуну блата и трња, али се по предању тада догађа чудо – анђели Божји га избављају из страдања. Његово пророчанство о смрти цара Валента убрзо се испунило, када је цар страдао у поразу и огњу, што је у народу схваћено као потврда светитељевих ријечи.

У вријеме цара Теодосија Великог, Црква добија мир, а Исакије постаје дубоко поштован као исповједник вјере и духовни ослонац православља. Иако је желио да се врати у своју пустињу, остао је у Цариграду гдје је, по наговору, основао монашку обитељ и провео остатак живота у молитви и подвигу, остављајући за собом снажно духовно насљеђе.

Молитва:

"У теби се, оче, сигурно спасе боголикост, јер си примивши Крст, слиједио Христа. Дјелима си учио презирати тијело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, Свети Исакије, радује се дух твој."

Обичаји на данашњи дан

Према народном вјеровању, на данашњи дан вјерници одлазе у храмове гдје пале свијеће за упокојене претке и моле се Светом Исакију за мир, слогу и благослов у породици. Овај обичај се посебно везује за идеју породичног јединства, па се вјерује да искрена молитва на овај дан доноси хармонију у дом и заштиту од неслоге и искушења.

Такође се сматра да је данашњи дан повољан за читање Светог писма и духовну тишину, јер се вјерује да ријеч Божја доноси јасноћу, јача вјеру и помаже човјеку да разлучи добро од зла у свакодневном животу. У многим домовима обичај је да се макар дио дана проведе у миру, без тешких послова, уз молитву и присјећање на претке, као знак поштовања према светитељу и духовној традицији.