Данас је Видовдан, један од најважнијих празника - и због вјерског и због историјског значаја

Српска православна црква /СПЦ/ данас обиљежава Видовдан, празник посвећен Светом великомученику кнезу Лазару и свим српским мученицима који су погинули у Боју на Косову 1389. године.

На литургијама у свим православним храмовима помиње се страдање које је оставило вјечну поруку на историју, етику и традицију српског народа.

Видовдан или празник сјећања на косовску погибију обиљежен је црвеним словом у календару СПЦ, а за назив празника везује се Свети Вид који је, према "Прологу" владике Николаја Велимировића, поријеклом са Сицилије.

Овај светитељ хришћанство је задужио подвизима у вријеме цара Диоклецијана, великог прогонитеља хришћана.

Исти датум у календару СПЦ помиње се и као празник старозавјетног пророка Амоса - славе српског кнеза Лазара који је погинуо на тај дан, а у навечерје празника се својим велможама причестио у цркви Самодрежи на Косову.

Према "Прологу", СПЦ истог дана слави и свог патријарха Јефрема, кога је Сабор изабрао 1375. године и који је "1382. вјенчао кнеза Лазара за цара".

Народна вјеровања

Према народном вјеровању, важно је шта ће се на овај дан видјети, јер ће се касније баш у томе имати успеха.

Понегдје, излази се до поднева на гробља и доноси храна, риба обавезно.

Прославља се и као дан града Крушевца, гдје се и налази црква Лазарица, у којој се причестила српска војска пред одлазак у бој на Косову.

Дио војске се, кажу, причестио и у цркви брвнари у Пролому у чијем дворишту расте шест шљива увијених стабала.

Према једној од легенди, шљиве се увијају од жалости за кнезом Лазаром и његовим војницима који су пошли у смрт, пролазећи поред стабала.